"Those who keep learning, will keep rising in life."
Sjajni pozdrav dragi prijatelju, evo nas na nekoliko dana udaljenosti od nove dekade i divno je baciti pogled nazad da uvidimo šta smo i ko postali putem. Kažu da se život može shvatiti jedino gledanjem unazad i kada dozvolimo sebi da uvidimo šta smo sve činili, šta smo mogli bolje i šta odlično radimo gradimo temelj za buduće korake, jer na taj način gradimo sebe i zakoračujemo na jednu stepenicu više, kada sagledavamo sebe!
Ovo su nekolicina lekcija koje mi je donela ova godina, i pošto sada imam blog gde iznosim sve svoje misli koje sam pre iznosila na papir odlučila sam da ih podelim ovde. Nadam se da ćeš i ti nakon čitanja uvideti šta si sve postigao/la ove godine i potapšati sebe po ramenu!
Kao neko ko sagledava suštinu i u najmanjim stvarima, uvek sagledavam sebe i gledam kakve su moje reakcije na pojedine situacije, šta činim da pomažem sebi, a šta je to gde mogu da se usavršim kako bih pomogla sebi dok živim svoju priču. Koliko toga može da se nauči svakoga dana je neverovatno ukoliko gledaš svet kroz takve naočare, zato obožavam kada zastanem da pogledam šta sam naučila s vremena na vreme.
Ovo su moje lekcije koje sam izdvojila, a koje smatram za trunčicu važnijima od ostalih, i kao što sam rekla delim ih sa tobom jer želim da i ti uzmeš te naočare i trudiš se da naučiš ponešto iz svake prilike kako bi skakutao kroz život! Hvala ti što čitaš, pa hajmo da počnemo!
1. TRENUTAK ZA SEBE JE TRENUTAK ZA DRUGE
Jedan odvojeni post (link) sam posvetila ovoj temi, jer je za mene ovo bila najveća lekcija u ovoj godini, kao sastavni deo koraka koje činim idući stazom života. I verujem da ne možeš daleko da stigneš a da ne zastaneš tu i tamo da napuniš baterije i pružiš sebi neophodan podstrek za nastaviti dalje.
Ukoliko ne izdvojiš vreme za sebe, nemaš dovoljno ljubavi za sebe!
I možda boli da se ovo čuje, ali to jeste tako. Kada zanemaruješ sebe, glasić koji ti šapuće kuda da ideš, telo koje ti govori na šta da obratiš pažnju, ne brineš se o toj bašti koja može da ulepša ceo ovaj neistražen svet. U njoj ima korova i nepočupane trave i biće je i dalje dok se ne okreneš sebi. Zato iskrenost sa sobom. Zato osluškivanje tela. Zato osluškivanje onog baršumastog glasa. Zato zahvalnost za zdravlje, te noge i ruke i bistar um! To je ljubav, ništa drugo. Ne zalećimo se s iluzijom da je fino biti istrošen čovek jer je to ekvivalentno gomili urađenog posla. Ta je zamka, ušuškana u svet današnjice, gde je brzina, nedostatak vremena i zanemarivanje sebe normalna pojava. Ali popularnost termina burn out i self care odzvanja na svakom čošku današnjice.
Potrebno je samo stišati um, da bi shvatili da je nega o sebi početna tačka pružanja drugima.
Koliko smatraš da si prilika propustio/la za negu o sebi, donoseći neki drugi izbor? Na kraju dana, ležemo sa sobom i nosimo sebe gde god išli, a ono što je unutar nas reflektuje se na spoljašnjost. Kakva je zemlja, takvi će biti i plodovi. Naša spoljašnjost odraz je samo naše unutrašnjosti, neguj sebe Katarina i ko god da si ti ko čita – samo nežno prema sebi!
2. UHVATI TU ZVEZDU U SEBI
Poznato je da smo sami sebi najveći kritičar, zar ne? Ali umemo i da predjemo tu granicu, onoga trena kada umesto da damo sebi vetar u ledja, pokidamo naša krila za let. Koliko puta ti je sinula ideja za nešto a odmah nakon toga misao da ne možeš i da je to glupo i šta će okolina da kaže itd… Koliko puta si ugasio tu svetlost u sebi za kreiranjem umesto da dozvoliš da se razbukta? Naziv mog bloga je za mene podsetnik na upravo ovo, da nikada ne namećem sebi nogu i da se zapnem od strane sebe same, već da budem svesna svog potencijala. Svoga glasa. Reči. Ambicija. Snova. Kreiranja… I koliko god bile glasnija nečija druga uverenja i mišljenja, uvek zapitam sebe šta želim. Budi uvek dete i sanjaj iako si velik, jer sjaj u očima za stvaranjem i tretaj u srcu za dostizanjem visina i taj glasić u sebi koji je glasniji od tuđih misli uvek će biti tvoj podstrek da uhvatiš zvezdu! Sanjaš i dostigneš najluđe snove. Udahneš i poletiš!
“What if i fall? But my darling, what if you fly!”
Ne staj sam/a sebi na put koji te vodi do najdražesnijih visina a da ni ne znaš! Otkri se, otvori se, pusti glas i budi svoj/a!! Veruj mi, toliko dragocenosti se krije u tebi da bi bila greota da ne zasvetliš ovaj svet tvojim pogledom, bojama, delima…
Ima nas milion na svetu zar ne, baš kao zvezda na nebu ali u koju god da pogledaš ona će biti veličanstvena na svoj način i sijaće jarko osvetljujući tamni prostor oko nje i ujedno pružajući i drugim zvezdicama delić svoga svetla, zašto onda ne pomisliš i za sebe da si ti jedna od milion zvezda ovde na Zemlji s namerom da svojim svetlom obasjaš prostor oko sebe, dirneš i druge zvezdice?
3. NEŽELJENI DOGAĐAJ JE PREKRIVENI BLAGOSLOV
Ova lekcija mi se prikrila kroz knjigu “Sretniji s Bogom” – Nil Donald Volš kroz rečenicu:
“Zaokreti i krivine koje mislimo da nas skreću sa staze kojom idemo uopšte nisu skretanja već najbrži put ka ono gde želimo da budemo – inače ne bismo tim putem krenuli.”
Postoji mnogo stvari koje nam se dešavaju da nas nateraju da izgovorimo rečenicu: Život nije fer. Ili ima onih koji kažu: Ko zna zašto je to dobro. Koliko je značajan naš pogled na one stvari koje ne ispadnu kako mi želimo ili na stvari koje nam se pojave iz vedra neba a da nismo očekivali i želeli ih, diktira i našu reakciju na njih. A manje patnje sebi stvaramo onda kada prihvatamo šta nam se dešava i izvlačimo najbolje.
Kada posmatramo na nešto loše kao na prekriveni blagoslov u našim životima onda dajemo sebi priliku i da uvidimo ono dobro što nam donosi to “loše”. A spoznaja da je blagoslov upravo to što mi gledamo kao da je nešto loše skida sa nas teret i iluziju koju smo stvorili u životu da on nije fer i da je eto on takav. On je šaren u onome trenu kada se prihvatimo zahvalnosti i počnemo da posmatramo svaki “loš” događaj kao prečicu za mesto na kojem želimo biti. Jer je upravo “loš” događaj karta za dobar. Prečica. Putokaz. Vetar u leđa. Dobro razmisli i milion puta dok ne shvatiš, pročitaj rečenicu:
Ne verujemo u ono što vidimo, već vidimo ono u šta verujemo!
U šta biraš da veruješ danas, videćeš sutra!
4. PROMENA JE JEDINA KONSTANTA ŽIVOTA
Onaj ko se opire promeni, opire se životu. Dugo nisam imala zdrav odnos sa promenom, ne smatram ni sada da imam. Prosto sam osoba koja se sporo navikava, ali sporo prilagođavanje ne znači ujedno i opiranje. Dugo sam mislila, da pošto se sporo navikavam na novine da im se opirem, ali kako radim na sebi jedino što razumem je da je promena jedina konstanta života. Uvek će dolaziti a tvoj je izbor hoćeš li ruku pod ruku s njom ili ne. Ono što se nalazi iza promene je nepoznato i možda se zato i plašimo pa poneku ignorišemo ali činjenica je da je to nepoznato ono što nam je dato da bi rasli. Jedan citat kaže:
Došao je dan kada je bilo bolnije ostati pupoljak nego procvetati.
Dozvoli sebi da dodje taj dan, ako nije došao to je u redu, ali dozvoli da dodje i umesto straha imaj vere da šta god promena dovodi, dovodi radi tvog napredovanja, radi tvog procvata!
5. OKOLINA JE KLJUČNA ZA NAPREDAK
Ljudi sa kojima se okružuješ, svestan toga ili ne, na jedan mali način diktiraju šta činiš. Ne kroz direktna naređenja, već kroz energiju, priču, svoja dela… Ja mogu biti zahvalna što oko sebe imam divne ljude koji, nakon viđenja unose u moje srce vedrinu, čistinu, radost, ljubav, toplotu, motivaciju… Kažu da si ti prosek svojih 5 prijatelja, zastani sada i pogledaj s kime se družiš, i virtuelno, nadam se da su to ljudi koji te isto navode da poletiš i sa kojima postaješ bolji i bolji. Ovo sam uvidela veoma u proteklom vremenu i svesna sam značaja da vreme koje daruješ drugim ljudima nije izgubljeno onda kada se energija uveličava. A na tebi je da donosiš izbore onda kada ljudi oko tebe crpe tvoju energiju i vreme, umesto obrnuto! Kada si okružen s onima koji te podstiču onda ćeš mic po mic i ti razmišljati drugačije, proširiti vidike, krenuti ka nečem novom a na šta nisi ni zamislio/a. Neka tvoje dragoceno vreme provedeno s drugima hrani i njih a i tebe!
Hvala ti što si zajedno sa mnom napredovao/la čitajući moje lekcije. Da čujem koje su tvoje? Zastani i nabroj 2,3 koje si naučio/la sada i onda potapši sebe po ramenu. Evo ja upravo sebe jesam! Ne zaboravi da je život igra i da možemo da se igramo koliko god budemo li izabrali tako!
Želim ti mnogo mudrih lekcija i spoznaja u novoj dekadi. Mnogo rasta i napretka. I zapamti samo nežno prema sebi za svakim korakom, za svakom novom stepenicom!
S odsjajem, Katarina :)