"Talk to yourself like you would to someone you love"
Sjajni pozdrav dragi prijatelju, da li si nekada zastao/la da duboko udahneš, potapšeš sebe po ramenu i uputiš reči ljubavi? Ne radimo to često u svetu današnjice gde smo bombardovani informacijama, mnogobrojnim dešavanjima i zbivanjima, različitim ljudima, pa je neminovno da se zatrpavamo elementima iz spoljašnjosti, zanemarujući činjenicu da sebe možemo jedino održavati stabilnim, nasmejanim i voljenim izunutra.
Koliko se često okrenemo sebi i osvrnemo na reči koje pričamo sebi zavisi od stepena razvijene samosvesti, gde pružanje ljubavi sebi nije sebična stvar, gde se prijatelj biva i sebi i drugima i gde je šćućurena spoznaja da drugima i svetu možemo pružati više jedino ako su nama prvo napunjene baterije!
Kada smo ispunjeni izunutra naša spoljašnjost blista i tako osvetljavamo i svet!
Zašto pišem ovo? Jer i meni ovo dođe kao podsetnik, da kada stres pokuca na vrata posegnem za ljubavlju, da kada se kazaljke hitro okreću ne izgubim osećaj sadašnjeg trena, da kada se nosim sa pretrpanom to-do listom na njoj docrtam i “pruži zagrljaj sebi, stižeš sve” a onda to prvo čekiram s nje…
Različito nam protiču dani, a isto se nosimo sa sobom ukoliko njima koračamo nesvesno!
Želim da ovu temu započnem sa rečima doktora Džo Dispence koji je slavni pisac, predavač, istraživač i hiropraktičar koji se igra istražujući svetove neuronauke, kvantne fizike i genetike da pretoči fascinatne mogućnosti koje nam dozvoljavaju da reprogramiramo svoj mozak, iscelimo sebe i vodimo ispunjenije živote.
Želim da se kroz njegove reči vratiš na početno stanje, umiriš glasove u glavici, duboko udahneš i da se zapitaš: Uzimam li sebe zdravo za gotovo?
“I s obzirom da su sve materijalne stvari izgrađene od atoma, koji su povezani iznad prostora i vremena, vi i ja smo, zajedno sa svim stvarima na svetu, povezani s poljem inteligencije – lične i univerzalne, unutar i oko nas – koja daje život, informacije, energiju i svest svim stvarima.
Nazovite to kako želite, ali to je univerzalna inteligencija koja vam upravo u ovom trenutku daje život. Ona organizuje i orkestrira hiljade nota u skladnoj simfoniji koju čini vaša fiziologija - one stvari koje su deo vašeg autonomnog nervnog sistema. Ta inteligencija se brine za to da vaše srce u jednom danu otkuca više od 101 000 puta, da crpi više od dva galona krvi u minutu, koja pređe više od 97 000 kilometara u svaka 24 sata. Za vreme koje vam je neophodno da završite čitanje ove rečenice, vaše telo će stvoriti 25 triliona ćelija i svaka od 70 triliona ćelija koje čini vaše telo, izvrši između 100 000 i 6 triliona funkcija u sekundi. Udahnućete 2 miliona litara kiseonika danas, a taj kiseonik će dospeti do svake ćelije u vašem telu za svega nekoliko sekundi.
Da li vodite svesno računa o svemu tome? Ili to za vas čini nešto što ima daleko veći um od vašeg i volju daleko veću od vaše, a to je LJUBAV? Zapravo vas ta inteligencija toliko voli da vam njena ljubav udahnjuje život.”
Fascinatno, zar ne? Koliko smo moćni a da toga nismo ni svesni. I upravo ta svest o zahvalnosti za sve što nam pruža naše telo a ne traži ništa zauzvrat čini život vredan življenja. Zato izdvoji momenat za sebe! Pruži ljubav sebi. Budi najbolji prijatelj. I tako širiš još više ljubavi. Još više razumevanja. Još više sjajila!
Sada kada si pročitao/la reči dr Dispence budi li to nešto u tebi? Kakav osećaj ti malopređašnje činjenice izazivaju? Nadam se da je to radost i zahvalnost. A kroz njih možemo svakoga trena da dotaknemo svesnost o tome koliko smo vredni i dovoljni samo zato što postojimo. Zato je važno da negujemo sebe, zbog te ljubavi koja nam daje život, zbog topline koja nam pruža dom, zbog učitelja koji nas savetuje, zbog moći koja čini da se oporavimo kada smo se ogrebali i ozdravimo kada smo bolesni. Zbog lepote koja boji dan i zbog trilion ostalih nesvesnih stvari koje naše telo čini!
Kako možeš da postaneš svestan svoje vrednosti? Kroz ljubav i zahvalnost. A njih uvek imaš pokraj sebe i u sebi. A kroz sopstvenu zahvalnost u stanju si da kažeš HVALA i toj beskonačnoj i inteligentnoj ljubavi koja preliva svaki kutak planete Zemlje.
JOŠ REČ DVE OD STRANE NAUKE
Da se zadržimo još malo u svetu nauke i bacimo pogled na istraživanja koja su izvršena o važnosti brige o sebi. Pojam self-care hara već dugo kao i “me-time” ali da li zaista izdavajmo vreme za sebe?
Nauka kaže da kroz negovanje sebe pomažemo sebi da budemo ljubazniji prema sebi, da bolje odgovaramo na teške situacije. Nega o sebi povećava naše srpljenje i efikasnost a ima kratkoročne i dugoročne efekte.
„Kratkoročno, možete da računate na metode samo-nege kako biste podigli raspoloženje, povećali produktivnost, suzbili žudnju za šećerom i pomogli u snu“, kaže Kali Rogers, savetnik za mentalno zdravlje. "Dugoročno, možete videti blagodati poput nižeg krvnog pritiska, zdravijeg srca i uopšte izbalansiranijeg, srećnijeg života."
Ostavljam članak ovde.
Nega o sebi se može odnositi na mentalno, fizičko, emocionalno, društveno, inteligentno i duhovno stanje sopstva.
NAPUNI BATERIJE
U jeku raznoraznih obaveza koje postavljamo sebi ili nam se nađu pred nogama da bi smo efikasno i efektivno prešli taj most od TO DO do DONE potrebno je da smo 100% napunjeni. Energija se vremenom troši kako obavljamo svoje poslove, prelazimo iz jednog dana u drugi, možda i meseca, kako nailazimo na nova iskustva i od naše mogućnosti da svarimo sve što nam oko zakači i prenese u um. Zar nekada ne osetiš da si došao/la do 20% ili čak do 0% a da i dalje ideš i ideš kroz svakodnevnicu? Taj osećaj umora, koji izaziva da se pojavi nervoza kada se zakačimo o bilo kakvu sitnicu. Poznat ti je i termin “burn out” zar ne?
Svojim izborima dozvoljavamo da se nađemo skroz na 0!
Poražavajuće je da nam normalno postaje da nemamo energije, da se pretrpavamo misleći da smo tako efektivniji i efikasniji i vredniji, da zanemarimo unutrašnji glas koji konstantno šapuće “uspori” i “poslušaj sebe”. Da se ne okrećemo sebi, da se konstantno dajemo drugima, da zaspimo ogorčeni i ustanemo nezahvalni i užurbani.
Ali mi to dozvoljavamo sebi. Niko drugi.
Koliko voliš sebe? Pokazuju ti tvoja dela.
A sebe uvek nosiš sa sobom.
POTPUNA ISKRENOST OSLOBAĐA
Ne mogu da prebrojim u koliko situacija sam bila neiskrena sa sobom u smislu da nisam želela sebi da priznam poneke stvari na taj način dozvoljavajući da mi se gomilaju nepotrebne i bremenite emocije, strahovi i negativne misli. Od čega sam bežala kada nisam želela da se suočim sa sobom? Zašto me je plašila istina? Istina oslobađa i ne mogu isto toliko da prebrojim situacije u kojima mi je upravo to i pružila – slobodu i lagano kretanje kroz život. Sa sebe skidaš breme nagomilanih sitnica koje dotičeš a da nisi ni svestan/a i nosiš ih sa sobom kratko ili dugo vremena, koje izbijaju na površinu a ti ih ponovo suzbijaš jer ne želiš da se nosiš s njima.
Sada kada se nosim sa određenim situacijama i događajima jedva čekam da razgovaram sa Istinom. Ne izbegavam iskrenost sa sobom, uživam u njoj jer je ona čudotvorna. Uvek je imaš u sebi i uvek će ti dolaziti dok ne naučiš neophodno. Budi iskren/a prema sebi, ne beži od sebe jer kao što sam navela: Uvek nosiš sebe sa sobom. Gde god bio/la. Zamisli da imaš divan odnos sa sobom. Čist. Proziran. Lagan. Oslobađajući. Onaj koji odiše prijateljstvom. Jer ono i jeste to – iskrenost. Tako bivaš sam sebi prijatelj. Zato pričaj sa sobom kao sa prijateljem. To činim i ja, zapitam se šta bih rekla svojim prijateljima kada moram da prođem kroz konkretnu situaciju. Da li si i drugima prijatelj ako nisi sebi?
GOVORIŠ JEZIKOM LJUBAVI
Oslušni svoj unutrašnji glas. Onaj glas što ti kaže da uzmeš vremena za sebe a ti se praviš da nečuješ. Onaj glas koji kaže već si jeo dovoljno slatkog danas, onaj koji kaže možeš ti to da uradiš, onaj koji kaže da si lep/a, onaj koji kaže da si dovoljan jer postojiš, da možeš mirno da legneš…
Taj glas nikada ne prestaje da govori. I u tome leži njegova lepota. Jer ako se mi ne brinemo za sebe uvek postoji neko ko hoće. To je šapat ljubavi. Uvek je tu.
Šapat ljubavi gurka te da se okreneš sebi. A jezik ljubavi ne učimo, već ga itekako razumemo.
Kada govorimo jezikom ljubavi? Kada izdvojimo momenat da ga čujemo umesto ignorišemo. Kada izdvojimo tren za sebe o bilo kom načinu da je reč. Kada znamo da smo siti i da ne moramo da uzmemo i to parče jer naše telo već ima dovoljno. Kada pružimo sebi mrvicu više napora za one stvari za koje mislimo da nismo sposobni. Kada se pogledamo u ogledalo i prigrlimo našu lepotu. Kada smo svesni naše snage. Kada legnemo zahvalni za dan koji je protekao.
Razmisli – KAKO TI GOVORIŠ JEZIKOM LJUBAVI? Zapitaj se kada to činiš. Nije li prelepo?
TAJ GOSPODIN NAZVAN BALANS
Ne znam koje su tvoje obaveze i šta radiš u svojoj svakodnevnici, ali ja polazim od svog primera i posmatram iz ugla studenta kako usklađujem obaveze sa slobodnim vremenom. Kao neko ko se posvećuje u većoj meri fakultetskim obavezama često zanemarujem sebe.
*Hajde da se vidimo za vikend i izađemo – Ne mogu, učim
*Ima taj događaj tad i tad – Neću ići, učim
*Želim da sredim nokte i pročitam knjigu – Nisam stigla sada
*Hoću da se igram s mojim psom – Nisam stigla
Ne želim čak ni da se prisećam svoje prve godine na fakultetu upravo iz razloga što sam toliko zanemarivala sebe da sam doslovno bila na 0 i osećala se kao neko ko prolazi kroz svakodnevnicu ne dotaćući se s ikakvim osećajima, zvucima i zbivanjima. Nisam se osećala sasvim svoja, jer nisam osluškivala sebe, a nisam ni bila iskrena sa sobom da to sebi i priznam, da priznam da se ne brinem o sebi.
Izgleda da je to lekcija koja mi je došla sada, u ovom vremenu da je naučim, pored mnoštva fakultetskih :) , a verujem da su životne lekcije one koje su vrednije jer nam omogućavaju da plivamo lagano kroz život i što ih pre usvojimo to sebi olakšavamo hod stazom života!
Prenosim i tebi ovu lekciju koju učim. Da li misliš da si je ti savladao/la? A ako imaš neki savet i predlog volela bih da čujem!
Dakle, balans. Da ta široko poznata pojava.
Nedavno sam imala prilike da ostanem sama u domovskoj sobi i tada sam uvidela značaj brige o sebi. Izdvojila sam momenat za sebe, nakon celog dana provedenom na fakultetu, tako što sam skuvala šolju čaja, pisala, čitala, meditirala i zahvaljivala se. Radosno sam zaspala - uhvativši spoznaju balansa. Celog dana sam na faxu ali uveće ću sebi da se posvetim, cele nedelje radim ali za vikend ću da radim samo ono što ja želim. Celi mesec sam prenatrana ali sada biram SEBE umesto još jednog dana zanemarivanja sebe. Celog života sam želeo/la da slikam, ali evo sada to činim… I mnoštvo primera koji lebde oko nas.
Uklaviri šta je to za tebe balans jer je on ključ do sretnog života.
Ne možemo težiti samo ka jednoj strani, prirodno je uspostaviti balans. On nas drži mirnim, pravilnim, originalnim…
RECI NE KADA JE NEOPHODNO
Ovo nisam nameravala da napišem, ali kako pišem ovaj tekst, sestra mi je zatražila kompjuter iz neki njenih potreba međutim odgovor koji sam joj uputila bio je NE. A to moramo ponekada i čuti iz naših usta kako bi sebi pomogli. Znati reći ne podrazumeva znati voleti sebe. I ne može biti isto tako snažno kao da.
Zašto sam joj rekla ne? Da potvrdim naučenu lekciju. Ovo je momenat koji izdvajam za sebe nakon dana provedenog satima učeći, gde mi se reči sada doslovno bacaju na papir, jer sam izgleda bila toliko gladna ove lekcije. Zato se ne osećam loše kada kažem NE jer je i to oblik ljubavi.
Oblik ljubavi može biti i NE.
Vežbaj da kažeš ne, i ono oslobađa. Postoji distinkcija između onih mojih prethodnih ne, kada sam odbijala ljude i događaje i ovoga sada ne. Jer sam tada odbijala i sebe, a kroz ovo NE pružam sebi.
Kada ti koristiš ne za odbijanje i drugih i sebe, a kada da pružaš sebi?
ILUZIJA SEBIČNOSTI
Što me dovodi do sebičnosti. Jel sebično bilo reći NE?
Kada istinski spoznamo šta je sebičnost onda razumemo kako da se nosimo s njom i šta je uistinu ona.
Svi smo mi sebični. Imamo želje i potrebe koje želimo da zadovolimo. Ali krivo percipiranje sebičnosti stvara iluziju da je ona loša i da ako smo sebični ne marimo. Nije sebično dati sebi ljubav jer ako je nemamo onda je nemamo ni za druge. Odakle da je pružimo? Iz prazne čaše. Naša čaša mora da bude puna da bi mogli sipati u tuđe. Ako smo svesni sebe uz svesnost i da drugi imaju potrebe i želje kroz empatiju možemo razumeti sebičnost na čist način.
TVOJE PONAŠANJE VS. TI
Postoji velika razlika u sledećem:
Pao/la sam ovaj test. Glup/a sam.
Pao/la sam ovaj test. Nisam se dovoljno spremio/la. Radio/la sam najbolje što sam znao/la.
Da li primećuješ razliku u tome da u prvoj izjavi za rezultat ishoda okrivljuješ sebe, a u drugom praviš destinkciju između sebe i svoga ponašanja.
Postoji značajna razlika između svakodnevnog sputavanja sebe negativnim govorom i odvajanja sebe od naših postupaka. Sramote i krivice koju doživljavamo.
Sramota bi bila: Loš/a sam.
Krivica: Uradio/la sam nešto loše.
Sramota ima više fokus na sebe (ja sam…..), dok krivica na ponašanje.
Zašto je ovo važno?
Sramota nas dovodi u stanje neostvarenosti, da nismo dovoljno dobri, vredni, dostojni nečega. Dok nam krivica s druge strane pruža mogućnost sagledavanje situacije iz mirnijeg ugla.
Sramota ima želju za sakrivanjem, dok krivica želju da se nešto popravi i poboljša. A to ima veliki uticaj kada razgovaramo sa sobom – kakav unutrašnji dijalog vodimo? Ja sam debeo/la, lenj/a… Ili bilo je nepromišljeno što sam pojeo/la toliko, nisam se dovoljno potrudio/la! Način na koji razmišljate vodiće vas ka jednom pravcu ove dve izjave. Šta misliš koja je zdravija? Koja hrani ljubav prema sebi? Nemoj postavljati nogu toj ljubavi koja ti se neizmerno daje kroz ne poštovanje sebe!
Prepoznajemo da nismo mi ti koji smo neostvareni već naše ponašanje a onda možemo i da ga menjamo!
Ukoliko želiš još više da razumeš ovaj pristup distinkcije sebe od tvoga ponašanja, sramote i krivice toplo ti preporučujem da odslušaš TED govore od strane Brene Brown koje mozeš naći na YT i takođe njenu knjigu “Darovi nesavršenosti”. Ovde ti ostavljam video u kome možeš detaljnije da izučiš ovaj način sagledavanja sebe.
POTAPŠAJ SE PO RAMENU
Kada smo već kod unutrašnjeg dijaloga, da li pohvaljujemo sebe u dovoljnoj meri? Pre sam uvek potapšala sebe po ramenu samo kada bih ostvarila dovoljan broj stvari kojima bih se ponosila. Povezala sam pohvalu i zasluge sa količinom. Ne kvalitetom. Baš smešno zar, ne? Sada se češće tapšem po ramenu i pružam sebi zagrljaj jer nemam mišljenje da sam vredna ako radim nešto, znam da sam vredna i kada ne radim ništa.
Nemoj da čekaš da budeš dostojan nečega da bih se pohvalio/la i da bi sebi pružio/la osećaj vrednosti, budi sebi najveća podrška tako što ćeš da se zagrliš, da aplaudiraš sebi i da se potapšeš po ramenu u onom trenutku kada nema cilja na vidiku uopšte. Budi tu za sebe samo iz čistog razloga – da budeš tu za sebe!
Odlični smo u grdnji – O, vidi uradio/la sam ovo pogrešno. Ali da li izjavljujemo i pozitivu kada uradimo kako treba nešto. Koliko puta na dan kažemo o sebi nešto negativno a da nismo ni svesni toga. Napravi osvrt i ugledaj trenutak kada kažeš sebi nešto negativno pa preokreni na pozitivno. U okvirima nege o sebi kako razgovaramo sa sobom nosi prvenstvenu važnost.
Shodno tome podrži sebe kroz reči, dela, priču, zagrljaj, osmeh…
Ono što govorimo sebi postaje naš monolog! Šta biraš da pričaš sebi?
SAMO NEŽNO PREMA SEBI
Ukoliko nisi čuo za ovu filozofiju, onda ti toplo preporučujem da zapratiš Insta stranicu samo_nezno_prema_sebi i ugledaš koja je ideja iza ovog koncepta!
A evo šta Jana Oršolić, dizajnerka i vanredna profesorka Fakulteta primenjene umetnosti kao i osoba koja stoji iza mantre “Samo nežno prema sebi” ističe kroz intervju za časopis Original koji izdaje fondacija Novak Đoković:
“Do rečenice “Samo nežno prema sebi” došla sam posle mnogo godina mukotrpnog rada na sebi i ljute borbe sa napadima panike. Čini mi se da je jednostavnost i istinistost ove rečenice rezonirala kod ljudi zato što je tako meka i prilagodljiva, u njoj nema naredbe i pametovanja. Kada imaš veliku muku, ne treba ti borba, mozganje i tuđe pametovanje nego zagrljaj. Kad tako dobiješ utočište i sigurno mesto, možeš da čuješ sebe i uradiš onako kako osećaš da ti je potrebno. Velika je stvar kada u sebi nađeš to sigurno mesto, jer ga onda imaš zauvek. Rečenice “Samo nežno prema sebi” poziva na osluškivanje naših osnovnih korenskih potreba i istovremeno je laka i duboka.
Zato u trenutku kada ti na prstima prilazi stres ili negativni monolog reci sebi: Samo nežno prema sebi! Sledeći put kada ti glasić kaže: nežno prema sebi – poslušaj ga!
VRATI SE SEBI
Vrati se sebi kroz…topao zagrljaj
Vrati se sebi iskrenim razgovorom...
Vrati se sebi izdvojenim trenom...
Vrati se sebi čvrstom pohvalom...
Vrati se sebi ponosnim tapšanjem po ramenu...
Vraćam se sebi______________
Vrati se sebi…vrati se toj čistoj, inteligentnoj i bezuslovnoj ljubavi…
S nežnim odsjajem, Katarina