Tvoj čarobni štapić je tvoja slobodna volja.
Mnogo toga govorimo jedni drugima, dok istovremeno, možda još i više, prećutkujemo sami sebi. S tim u vezi, odlučila sam da napišem pismo i pošaljem ga direktno na adresu njegovog pošiljaoca.
Pismo sebi. U ime svega onoga što pokušavam od sebe da sakrijem… Zapravo, to pismo ne pišem ja. Ne sa ovog stanja svesti i gustine misli izazvane vlastitim strahovima od privida trenutne realnosti. Ovo pismo piše ne fizičko ja – onaj deo mene, večnog bića, koji je u konstantnoj harmoniji sa izvorom iz kojeg potiče.
“Zdravo!
Verujem da si iznenađen/a ovako direktnim obraćanjem od strane tebe – tebi. A toliko si pokušavao/la to da izbegneš…
Mi se poznajemo. Zapravo mi i jesmo jedno biće, samo te tvoj fizički um ograničava da shvatiš koliko zapravo toga postoji za šta ti nisu potrebne oči. Za početak ovog pisma, mnogo bi mi značilo kada bi nastavio da čitaš srcem. Ostavi um na pragu, neka ti posluži samo za razaznavanje slova. Tako ćeš najbolje razumeti sebe. I mene u tebi…
Odlučila sam da ti pišem kako bi nedvosmisleno znala da nisi sama na tom svetu. Na toj plavičastoj kugli koja treperi ljubavlju. Na toj vodenoj lopti koju pokreću emocije. Naučnici su ustanovili da 71% Zemlje čini voda. A tvoje telo približno toliko. Voda je ta koja predstavlja emocije.
Eto slučajnosti koja ti za početak može pomoći. Emocije su glavni činilac života na Zemlji.
Ja, kao tvoj večni deo, nikada te neću ostaviti. Ne samo ja nego čitav Univerzum koji se projektovao u svoju mini verziju – tebe. Tebe, koji tu, sada i ovde doživlja iskustvo za iskustvom i izrasta u najgrandiozniju verziju koju si, pre dolaska na Zemlju, mogao da zamisliš.
Uvek sam prisutna u tvom životu. I uvek si povezana sa mnom. Samo je potrebno da obratiš pažnju na to kako se osećaš. Da, baš na ta osećanja koja smo malopre spominjali. Sve dok ih uporno zaobilaziš nećeš moći da spoznaš pravu sebe. Ni najspektakularnije doživljaje za koje si predodređena. Vodim te kroz život emocijama, kao nevidljivim nitima… I uvek sam tamo gde se dobro osećaš. Želja mi je da se i ti zadržiš na tom mestu. Jer tu leži tvoja istinska priroda. Zemaljskim rečima: tvoj pravi posao, ljubav, uspeh – tamo su gde se osećaš dobro.
Želim da znaš, a u mojoj moći je da ti kažem, da sa ovog mesta sve kristalno jasno vidim. Jasno mi je kroz šta sve prolaziš kao i zašto je to tako. Ali to ne znači da je sve predodređeno unapred. Tvoj čarobni štapić je tvoja slobodna volja. I kada bi samo video/la isto što i ja… Znala isto što i ja… Osetila što i ja.. Suze radosnice bi potekle. Kao potok. Kao nezaustavljivi vodeni naboj kojoj ni jedna brana ne može ništa. I eto opet, se voda pojavljuje u tvoj životu, kao vrhunac svake emocije – kako krajnosti sreće, tako krajnosti i tuge. Suze, voda, emocije – dokaz su šta je to vodilja vašoj planeti. I baš sa tog mesta, gde sam ja sada, pitala bi se zašto si bila toliko naivna da sumnjaš? Zašto si brinula, kada vidiš da je svaki tvoj korak siguran…
Sada ću ti odgovoriti na to “zašto”.
Zato što živiš u svetu u kome nisi prioritet. Svetu koji ti je natopio glavu morem nepotrebnih činjenica. I u većini slučajeva, uspeo da te nagovori da ignorišeš svoje osećaje.
Naučili su te da moraš još mnogo da učiš. Ali sve što ti je potrebno jeste da se setiš.
Jer sa mesta odakle si potekla (i večno ga nosiš u sebi) sve je kristalno jasno. Zato se pokušaj setiti.
Nadam se da brineš o sebi. Stvarno se nadam da si shvatila da jedino sebe imaš zauvek i da hraniš svoje telo, um i dušu onim što ti prija.
Nadam se da si prihvatila onu instagramsku mantru “samo nežno prema sebi”. Da nastojiš upoznati sebe dovoljno da shvatiš koliko nežnosti ti je dovoljno a koliko te može “razmaziti”.
Jednako tako se nadam da si shvatila da je život jedan veliki maraton, zato se ne zanosi svakodnevnim sprintovima koje viđaš oko sebe…
Nadam se da pokušavaš razumeti da za sve što si rođena, predodređeno ti je da dođe sa lakoćom. Ako ti je za nešto potrebna snaga, onda je to rušenje zabluda koje trenutno dominiraju svetom.
S tim u vezi, nadam se da si shvatila da ne treba da juriš za materijalnom udobnošću s ciljem da pronađeš sreću. Pa to je kao da se vozaš od mesta do mesta, grada do grada tražeći određeno selo, umesto da prvo pogledaš u mapu!
U mapi je sve, naznačeno, sve je jasno… Tu mapu nosiš u sebi. I kada pronađeš svoju misiju (koja se meri isključivo vrednostima) i odabereš da je slediš, materijalna udobnost će se pobrinuti za tebe.
Nema svrhe da prvo ideš u potragu za njom, jer ona dolazi kao posledica tvojih “napora” da slediš svoj san.
Nadam se da si sposobna da se pisetiš onoga ko si, baš u trenutku kada te okruži pregršt svega onoga što nisi. Kada te okruži izdaja, seti se da si ti vernost.
Kada te okruži strah, seti se da dolaziš sa mesta gde postoji samo i jedino mir.
Mnogo toga još mogu da ti kažem, ali mi to nije najvažniji cilj.
Želim da te usmerim ka samoj sebi. Ka samome sebi. Jer onda će ti se sve reći samo.
Zato, nadam se da osluškuješ svet iznutra, uprkos buci koja dolazi spolja. I nadam se da toliko pratiš svoj unutrašnji glas, da je naspram njega glas društva samo zanemarljivi šum.
Nadam se da ćeš u sebi pronaći: Veru, onda kada sumnjaš. Odlučnost, u momentima kada oklevaš. Zahvalnost, kada te preplavi nezadovoljstvo. Ostrvo mira, u okeanu nemira. Snagu oprosta, u talasima besa. Istinu, uprkos upornostima laži sveta oko tebe. Iskru razumevanja, onda kada ti je prvi impuls osuda. Uspeh, u privremenom porazu. Upornost, u beskrajno dugom čekanju. Ljubav, u celokupnom postojanju. I mene – baš tu, u sebi… “
S ljubavlju, večna i prava TI. ♥
Tekst: Katarina Jeremić
preuzeto sa sajta Original Magazin
.
.
.