Promene su zakon života. A oni koji gledaju samo na prošlost ili sadašnjost sigurno će propustiti budućnost. -F. Kenedi
Sjajni pozdrav, dragi brucošu. Šanse su da sada čitaš ovaj tekst u nadi daće ti pomoći da se upoznaš sa onim što ti predstoji – polazak na faks. Čestitam pre svega, prošao/la si maturu, uspešno prošao/la prijemni ispit i sad trepeljivo sledi otvaranje novog poglavlja u tvome životu. Onog za koji se kaže da je jedan od najdivnijih za ceo život. Reći ću ti da na početku to možda i neće delovati kao nešto bajno i sjajno. Prilagođavanje promenama nosi sa sobom dozu težine i ozbiljnosti ali sa svakim narednim korakom da se uvideti da su plodovi ovog procesa slatki!
Evo kako sam ja zakoračila u novo okruženje i kakav je moj utisak pre, a kakav sada kada stojim s druge strane...
ĆAO JA SAM NOVI SAD, A TI?
Većina studenata po prvi put kroči u novi grad radi studiranja. Novo okruženje donosi i bezbroj pitanja – kako se beše zove ta ulica, a gde je prodavnica, koji autobus ide gde itd… pitanja su sa kojima češ se susresti. Neki veoma lako funkcionišu u novom prostoru, a nekima je potrebnije više vremena da uhvate štos. Ma kako bilo, ništa se ne može meriti sa talasom svežine, novine i uzbuđenja koje donosi boravak na novom mestu. Koračanje nepoznatim putevima, otkrivanje kafića, upoznavanje znamenitosti lepote su koje donosi prvi susret. Zato prigrli tog novog poznanika, popijte zajedno kafu i stvaraj dugoročno prijateljstvo!
IMATE 368 PROPUŠTENIH POZIVA
Dobro možda ne baš toliko, ali za nekoga ko je veoma povezan sa svojom porodicom, razgovori su neizostavni deo svakodnevnice. Zasigurno znam da porodica može nedostajati u trenucima kada se prolazi kroz period navikavanja na novu sredinu, kada spustiš glavu na jastuk na kraju dana i preplave te milion misli, ali isto tako uz čudesnog prijatelja gospodina Vremena, sve se da sklopiti na svoje mesto. Polako na njih nećeš toliko često misliti, pa ćeš se “uvući” u svakodnevne obaveze koje donosi fax. Neminovno, najslađi su mi bili oni trenuci kada bih vikendom dolazila kući, a odmah s vrata lete topli poljubci i mekani zagrljaji. Ceni te trenutke.
NA PRAGU EKONOMSKOG FAKULTETA
Sa kojim god faxom da se susretneš, na početku češ imati bezbroooooj pitanja o tome kako studiranje funkcioniše. Sećaš se da su profesori uvek govorili: “Sada ništa ne učite, a kako ćete kad budete studirali?” Ima tu i male istine, dakako fakultet sa sobom nosi određenu dozu veće ozbiljnosti od srednje škole. Zapitaćeš se, a šta je to kolokvijum? (reći ću ti odmah - može biti esejskog tipa pa da pišeš dok ti ruka ne utrne a može biti i u vidu test pitanja, najčešće oslobađa dela gradiva, pa ne moraš bubati ceo ispit. P.S. Ako krećeš na Ekonomski fax u NS-u iskoristi tu prednost, jer se skoro svi predmeti daju rešiti preko njih), a studentska služba će ti biti redovna stanica, barem na početku. Upoznaćeš se sa novim profesorima, reći će ti kako je upis baš tog fakulteta najbolja odluka koju si doneo/la, reći će ti da nabaviš literaturu što pre, kakva su pravila koja se odnose na taj predmet itd. Jedno pitanje za drugim će se nizati, a odgovori profesora će biti - reći ću vam kada bude vreme, važno je samo da redovno učite i tako dalje. Stres će biti prisutan, pogotovo ako si štreber i možda ćeš se uplašiti od silnog gradiva, ali kao što sam napomenula kolokvijumi su blagoslov, a vreme prijatelj u ovoj igri zvanoj studiranje.
SEDITE PREMA AZBUČNOM REDU, NEMATE USMENI DEO, OBAVEZAN SEMINARSKI…
Svaki profesor ima svoje određene kriterijume i pristup predavanju, a na tebi je da se najbolje prilagodiš funkcionisanju tog predmeta na taj definisan način. Neki će ti se svideti, neki će ti se manje dopadati – konkretno na mom primeru: Pošto studiram Ekonomski fakultet, najmanje mi se svidela Matematika za ekonomiste ( brojevi i ja dva sveta), ali morala sam da progutam sve što je on nosio sa sobom. Bilo je i plača i ljutnje i ignorisanja. Kako sam se suočila s njime? Držala sam fokus na dan kada će u indexu stajati ocena da sam ga položila i nisam makla pogled s te vizije sve dok taj dan nije i došao. Neće nam se sve dopadati kroz godine studiranja, ali ako želimo tu diplomu moramo raditi i stvari koje ne volimo. Može se zadesiti da će ti biti i muka nekog predmeta, da ne želiš da ga učiš i to isključivo zbog samog profesora. Been there, done that. U tom slučaju, zavrni vijuge i shvati da moraš napraviti distinkciju između učenja i profesora i da polaganje tog ispita zavisi jedino od tebe, sve ostalo je izgovor. Ne dozvoli da kada se zapneš o tu prepreku i ostaneš dole.
OVO NIJE MOJ KREVET
S početkom studiranja dolazi do izbora – dom ili stan. Ja ti mogu pričati iz svog primera, a to je dom. Prvu godinu studiranja provela sam u domu, u početku taj dom mi uopšte nije imao osećaj doma, porodičnog doma. Vraćala sam se u dom sa predavanja i mislila: “Pff, idem u taj dom gde je sve bezveze.” Odupiranje stvarima vodi ka drugčijem smeru od prilagođavanja. Pošto sam u sobi sa svojom sestrom bliznakinjom, lakše mi je palo da i stvorim prijatnu atmosferu u toj našoj maloj sobi. Zalepile smo stikere, leptiriće od papira koje smo napravile na prazne bele zidove, kreirale vision board za prvu godinu faxa, zakačile zavesu i bakćale se s ostalom dekoracijom. Od sablasne sobe stvorile smo toplu. Većina njih se opredeljuje da deli sobu sa svojim drugom koji takođe studira, na to možeš da se odlučiš i ti. A ako ne poznaješ baš nikoga, imaćeš prilike da se obogatiš za jedno novo prijateljstvo.
BAKO, HOĆEŠ LI MI KUVATI…
Okej, sledeća stanica je menza. U Novom Sadu postoji Velika i Mala menza, obe veoma blizu jedna drugoj, pa ti biraj gde ćeš. Ja sam iskreno svraćala do Velike. Kako samo ime kaže u Velikoj menzi je i najviše meteža. Miris toplih jela, žamor studenata, smešne priče osoba za tvojim stolom od kojeg tebi dođe da pukneš od smeha i naravno čekanje u dugaaačkom redu, sem za vreme doručka. Sve su to poslastice studentskih menzi. Za ručkom je tu supica/čorba, imaš izbor između nekoliko vrsta glavnih jela i uvek bude ponešto da se zasladiš. Jelovnik je uvek okačen na oglasnoj tabli, a da se pogledati i na sajtu gde možeš videti i vreme služenja obroka za vreme radnih dana i vikendom. Ponekada će ti se zadesiti situacija da dok ti dođeš na red željenog jela nema, pa se opredeljuješ za neko drugo. Kad god bi me pitali: “Kakva je hrana u domu? Odgovorila bih sa: “Nije kao bakina”. Nije to zato što je hrana u meni loša ili što god već zato što je bakina kuhinja, priznaćete najbolja na svetu. Svakako, kada se navikneš na sve ostalo navići ćeš se i na hranu.
MOJE IME JE…
Upoznavanje novih drugova i drugarica divna je prednost studiranja. Za osobu koja je introvertna kao što sam ja, to može biti za trunčicu teže ali neminovno je da češ se susresti i upoznati mnogooo divnih osoba, a svi su oni tvojih godina! Različiti akcenti od kojih ti titra osmeh na licu, čudni nazivi mesta od kojih neko dolazi, različiti hobiji, interesovanja sudaraće se u vazduhu. Iskoristi ovu priliku da zalivaš i neguješ tek iznikle odnose.
KOJI KG VIŠKA ZAKUCAĆE NA VRATA
Najčeše se zadesi za mnoge novajlije da sa učenjem dođe i koji kilogram viška. To je sasvim normalno. Pa sedim ceo dan u sobi, bubam stvari napamet, pravim pauze pa onda i posegnem za nekom grickalicom. Ili, ne stižem u menzu sada kupiću nešto u pekari. Ili za vikend dolazim kući baka i mama su mi spremile kiflice, kolače… U procesu učenja sve što ti padne šaka gricnućeš, hihi veruj mi. Nemoj da grdiš sebe zbog toga, različitom se nosimo sa promenom, što me dovodi do poslednje poruke:
IMAJ NA UMU
Prilagođavanje promeni zavisi od osobe do osobe. Pomenula sam da sam introverna osoba, veoma bliska sa porodicom, pa je za mene duže trajalo prilagođavanje novoj sredini. Najviše tereta možeš skinuti sa sebe onda kada dozvoliš da budeš iskren i da budeš svoj. Okej, ja se ovako nosim sa promenom, ne znači da sam slab/a, plačljiv/a – nego sam ja JA. A biti JA je najlepši dar za sebe. U nastavku ću ti dati nekoliko brižnih saveta za prelazak kroz novine.
TOPLI SAVETI ZA LAKŠE PRILAGOĐAVANJE
Postavi sebi pitanje šta želiš od sebe – često se zadesi da se određeni broj studenata ispiše sa faksa već u prvih 2,3 meseca od početka studiranja. Daj sebi vremena da vidiš da li se uklapaš ili ne, da li ti se dopada faks ili ne. Često se ta odluka zasniva na nedostatku motivacije, volje, negde se nagomilaju ispiti pa se odabere najlakši mogući put – odustajanje. Postavi sebi pitanje: Zašto sam se odlučio/la na studiranje? Da li sebe vidim sa diplomom u ruci? Ako mi je teško kako mogu da olakšam sebi? Nemoj dozvoliti da tako lako odustaneš. Izbor da studiraš je tvoj, a odgovornost da završiš takođe. Veruj mi na reč, možeš i više nego što misliš da možeš, pogotovo kada si na početku. Pomislićeš “Ma samo da izvučem 6” a ja ću ti reći da veoma lako možeš i 10 ako se ne bi zadovoljo/la s manjim od onoga za šta si itekako sposoban/a!
Razgovaraj sa sestrom, mamom, drugom, psihologom – kada ti se stegne nešto oko srca i kada ti je dosta svega, razmišljaš negativno, kako ću ovo, ono otvori se ka drugome. Olakšaćeš sebi kada tvoje misli podeliš sa dragom osobom umesto da su skučene u tvome umu. Tada ćeš i uvideti da i nije sve tako sivo kako si prvobitno mislio/la i moći ćeš lakše da hodaš. Poznajem osobu koja je posetila psihologa kako bi sebi olakšala, a sada se samo može nasmejati svoji davnim i prošlim brigama. Tako ćeš se i ti smejati!
Vision board – kao što sam napomenula kod doma, imaš mogućnost da se opredeliš za stvaranje vision boarda (pogledaj moj post na tu temu i saznaj kako možeš lako da ga kreiraš). Uvek se možeš osvrnuti na njega u momentima kada nisi dovoljno motivisan/a da bi ti se vratio fokus na cilj! Provereno deluje. Ja sam ga postavila iznad radnog stola gde sam učila i uvek ga ugledala pa bi se osnažila da završim neophodno!
Afirmacije – kao što možeš videti na fotkama, dajem ti primer afirmacija koje sam zajedno sa sestrom ispisala kako bih pregurala period novine. Sedi i ispiši i ti svoje. Ili uzmi ove sa slike, i zalepi ih negde gde ih možeš videti. Ja sam svoje zalepila kraj kreveta, pa bi ih uvek čitala ujutru, pre spavanja a i tokom dana. Kad god vidim da bi mi vibracija padala. Toplo ti preporučujem njih!
Sada kada ponosno sedim sa druge strane prve godine, sa popunjenim indexom i završenim obavezama još početkom jula, mogu ti reći da je studiranje sudar i starog i novog (neke svoje stare navike ćeš morati menjati ako želiš zavidne rezultate) i plača i smeha (“Kako ću položiti ovu matematiku, ne znaaaam./ Okej, imam sad 9 iz mate, gotovo je konačno) i slabosti i izdržljivosti (odustajem nije ovo za mene/još malo, još malo i završavam s učenjem, mogu ja to).
Neminovno je da je VREME najveći prijatelj kroz ovo iskustvo. Proleteće brzo, a ti ćeš biti bogatiji/a za jedno prekrasno iskustvo gde se komešaju različitosti, nove reči, poznanstva, novi ukusi, drugačiji putevi, lupetanje svakojakih gluposti, neprospavane noći, nikada gotove studentske žurke i još mnogobrojne drangulije na koje nailaziš ispisujući novootvoreno poglavlje svog života!
Uživaj u studiranju! Želim ti mnogo uspeha!
S odsjajem, Katarina