"Nemoj da pretrčiš kroz iskustvo koje ima najveću moć da te transformiše!"
Sjajni pozdrav, dragi brucošu! Danas, na blogu bacam svetlo na divnu dušu Katarinu Jeremić koja je s tobom podelila svoje iskustvo o tome kako izgleda biti brucoš. Sada kada se nalazi na drugoj strani te priče kroz tople reči prenosi ti iskrice podrške i hrabrosti da i ti prođeš što uspešnije kroz dane u kojima igraš ulogu brucoša (uživaj u njoj)!
Ponosno joj prepuštam mesto na blogu da unese u ovaj naš kutak reči razumevanja i prijateljstva! Zasigurno je da ćeš među redovima naići na bisere mudrosti, sirova iskustva, i krepke motivacije!
Katarina hvala ti što osvetljavaš :)
P.S. Originalni tekst objavljen je na sajtu Originala ovde.
Svest o prolaznosti ima svojih divnih strana – pruža vam priliku da iskustva koja ste prošli prenesete drugima. I, iako niko ne može koračati tuđim putem, može se šapnuti zlatno pravilo: mudar čovek uči i na tuđim iskustvima. Fakultet – taj divan prozor u nas same. Kazem u nas, jer tu imamo sjajnu priliku naučiti puno toga o nama i onome što želimo da budemo. Hram znanja, ognjište prijateljstva i ogledalo karaktera. Ovaj blog posvećujem brucošima i svima koji bi vozom u budućnost (ili prošlost) da krenu u susret studentskim danima ili obnove uspomenu na njih.
Iznosiću svoju perspektivu i stavove, koji su zasnovani na mojim iskustvima i uverenjima – možda nam se neka od njih poklope i intuitivno te “dotaknu u žicu”. A možda i unaprede tvoje buduće iskustvo…
FAKULTET
Počnimo stavkom oko koje se “vrti” celo studiranje. Da, došli ste da studirate. Toliko puta izgovorena rečenica. Došli ste da studirate u veliki grad, susedni ili ste ostali u rodnom. Ali cilj je završiti fakultet i to podrazumeva da “zagrejete stolicu” ali ne po cenu toga da sebi uskratite i druga, dragocena iskustva. Fakulteti se ne mogu završiti poput sredjih škola. Nema izvlačenja, prepisivanja, odlaganja – jer sve će vrlo brzo sačekati na tebe i upravo to je zlatna crta koju stičeš i unapređuješ – odgovornost. Svi izbori koje načiniš i njihove posledice samo su tvoja odgovornost. I to ćeš pre ili kasnije osetiti i na svojoj koži. Potrudi se da prilikom toga ne osećaš krivicu već zadovoljstvo.
Najbolje što možeš da učiniš za sebe u ovom pogledu jeste da budeš redovan/a i da stvari uvek započinješ na vreme, jer kako stara japanska poslovica kaže:
Nema hitnih stvari, već samo ljudi koji kasne.
S početkom predavanja, u oktobru, upoznaćeš se sa predmetima i profesorima i tu nema puno razlike u odnosu na srednju školu. Pravila su univerzalna ali svaki profesor ima svoj pristup i svoj način rada koji je često uslovljen i prirodom samog predmeta. Na tebi je da uhvatiš korak i uđeš u ritam rasporeda.
Razlika u odnosu na srednju školu je ta što na fakultetima iz svakog predmeta imaš vežbe i predavanja u odvojenim terminima. Potrudi se da budeš redovna na oba, posebno na vežbama.
Ispunjavaj na vreme dužnosti poput seminarskih radova, prezentacija i kolokvijuma – to su obaveze koje imaš u toku semestra (to je poput polugodišta u srednjoj školi).
Da raskrtimo odmah – neće ti se uvek ići na sva predavanja, čak i ako si upisala ono što voliš milion drugih stvari će ti se učiniti prečim i mislićeš kako za jednom predavanje ništa nećeš propustiti. Ali ako jednom kreneš linijom manjeg otpora takvo razmišljanje ćeš proširiti i na ostale predmete i izgubićeš korak sa programom, smanjiće ti se motivacija izgubićeš samopouzdanje, pa sledeći put kad odeš na faks osećaćeš se kao turista.
Sa druge strane, ima i ljudi koji su redovni na predavanjima ali ne tako redovni na polaganju, pa često imaju osećaj kao da samo idu na faks i ništa osim toga. Ali i to nije loša pozicija jer ćeš na faksu držati ritam i biti stimulisan da nadokandiš nedostatak.
Ipak, ako ti se pri kraju semestra učini da ćeš za vreme nekih predavanja brže sam preći neke lekcije (jer se kolokvijumi približavaju) učini tako, sačuvaj dozovljene izostanke za kraj ali ih iskoristi produktivno. Ovo kalkulisanje se ne razlikuje mnogo od računice sa srednjoškolskim izostancima, zar ne? Ali zapravo u pitanju je balans – i kako bi ga dostigao/la nauči da osluškuješ sebe.
Sada dolazimo do druge stvake – šta kada sam na predavanju? Pa recimo da nećeš odvojiti sat ipo vremena da bi negde sedeo i čačkao telefon ili gledao u prazno samo zarad zabeleženog plusa. To bi bilo kao kada odlučite da odete na trening i onda sedite na strunjačama i odradite tek po neki trbušnjak za sve to vreme. Zainteresujte sebe! Nema tog predavanja iz kojeg se nešto ne može naučiti! Nema tog predmeta koji sa sobom ne nosi neku pouku.
Uključite se, postavljajte pitanja i onda kad sve postane rutina, menjajte je!
Ti si odgovaran za to da ne budeš samo broj u indeksu, broj više na birou ili preduzeću! Uključi se i otkrićeš koliko znanja i sposobnosti nosiš u sebi! Time ne samo što ćeš usvajati postojeća znanja shvatićeš puteve koji vode do novih. Otvorićeš sebi nove horizonte i shvatiti da fakultet nije i ne mora biti samo mesto gde se gradivo usvaja po šablonu. Počni time što ćeš biti aktivan na fakultetu, nemoj biti samo pasivni posmatrač i jedan više koji je prošao kroz amfiteatar, jedan više koji se osposobio da postane nevidljivi graditelj nečije piramide.
Zato, na postavljena pitanja nemoj misliti da nemaš šta da kažeš. Budi onaj koji daje odgovore i time ćeš doći i do odgovora na pitanja koja tinjaju unutar tebe – zahvaljujući proaktivnosti uvidećeš svoje vrednosti i nećeš dozvoliti sebi da sutra posle fakulteta budeš na mestu gde si nevidljivi deo i nisi cenjen. Shvatićeš da želiš i umeš bolje i ka tome ćeš i ići – ka mestu gde se tvoja ličnost i stručnost uvažavaju. I gde ne možeš tako lako biti zamenjen.
Neka se vas glas čuje već na fakultetu jer šapnuću ti nešto – i profesori to obožavaju. Kažu da se vrednost jednog učitelja meri prema tome koliko ga je učenika prevazišlo.
Žalostan je takav učenik koji ne nadmaši svog učitelja. - Leonardo da Vinči
Zato, učinite ih ponosnim!
I nemojte se povlačiti u poslednje redove i kukati kako je sistem taj koji od nas pravi robote. Pre toga pokušajte dovoljan broj puta i shvatićete da smo sami ti koji pristajemo na uloge koje nam ne pripadaju. I jedini smo koji tu istu ulogu možemo promeniti. Poput televizijskog kanala. Jer mi smo glavna uloga u svom životu.
No, sve je to super ali nismo tu da samo čavrljamo sa profesorima jer kada nas sačeka knjiga i ispitni rok, neće nam pomoći to što su nam profesori zapamtili ime ili stekli dobro mišljenje o nama, ako taj isti utisak ne upotpunimo znanjem. Samo polako ortak, sve stižeš. Što bi se reklo, “imam čak vremena i da operem kosu.” lol
Da, ispitni rokovi su kao velika finala nakon semestra ali nisu neosvojiva. Ako si paničar onda se drži starog pravila redovnosti i već si na dobitku. Kreni sa učenjem na vreme, već tokom semastra, barem neke od težih predmeta jer ako si recimo na fakultetima gde nemaš puno kolokvijuma velike su šanse da se opustiš. Ali to je opet tvoja odgovornost.
Presecaj gradivo s vremena na vreme, iščitavaj i počni sa organizacijom učenja. Kako ne bi dočekao da 5 dana pred ispit tražiš skriptu – a svima se dešavalo i tebi će. I to nije poražavajuće – zato ti i šapućem da učiš na tuđim greškama. Jer, ajmo realno polaže se i sa skriptama, tuđim skriptama ali onda se zapitaj po šta si došao?
Po znanje ili po ocene?
Kvalitet ili kvantitet?
Po to da usvajaš znanja, otkrivaš novo i pronađeš svoju strast koju ćeš uz obrazovanje pretvoriti u “posao” u kome ćeš uživati?
Ili ti je ipak draže da mehanički usvojiš činjenice koje ćeš šablonski primenjivati u narednih 30-40-50 godina rada na mestu bez prilika da istovremeno u taj posao uneseš i svoju ličnosti i razvijaš je?
Želiš li biti u senci ili sijati vlastitim svetlom?
Osvestimo se na vreme.
Normalno je da te i na smeru koji voliš neće svi predmeti zanimati – neki će ti se i gaditi posebno ako ih polažeš više puta.
Ali nauči se da pronađeš unutrašnju motivaciju – ona je ključ tvog uspeha.
U sebi pronađi motiv da odeš na te vežbe, kreneš sa učenjem i izađeš na taj ispit, samo nauči da sam pokreneš sebe, jer sve ostalo je danas tu, a već sutra nije.
Jedino si ti sam onaj sa kojim zasigurno provodiš vreme zato se osloni na ono što nosiš u sebi.
Vreme između predavanja – ovo je čuvena tema za kukanje i prostor za kafenisanje.
Na većini fakulteta rasporedi su takvi da se na fakultet mora ići više puta na dan – ponekad ujutru, popodne i uveče. Možda sada zvuči čudno, ali kada uđeš u ritam postaje ti prirodno.
Za mene je važna stvar, posebno ako živiš blizu, pauze iskoristiti produktivno i neka ti se dan ne svodi samo na predavanja!
Pauza sat i po? Odlično, imaš vremena da ručaš, meditiraš, čak i pospremiš nešto po sobi. Budi u pokretu i iskoristi dragoceno vreme. Za sledeću pauzu se možeš sa ekipom dogovoriti i posle dugog sedenja na neudobnim stolicama otići na tračnje po obližnjem stadionu/stazi.
Ukoliko stanuješ dalje, čitaonice fakulteta su uvek dostupne. Naravno, odvoji vreme i za druženje ali nemoj to činiti ako ti je raspored tesan. Čula sam za divnu izreku koja mi je pomogla da budem još više štedljiva prema vremenu koje imam:
Niko od nas ne bi išao ulicom deleći svoj novac bez razmišljanja, ali zašto onda to radimo sa vremenom koje imamo?
I zamalo da zaboravim – nikada ne krivi profesore za svoje neuspehe. To bi bilo kao da kriviš život što si rođen baš u Srbiji ili baš u toj porodici, tom mestu, što imaš početnu poziciju kakvu imaš, a zapravo sve ti je dato sa razlogom. I taj strog profesor i taj ne položen ispit.
Svoju energiju usmeri na to da unaprediš sebe, a ne na to da promeniš druge kako bi tebi bilo lakše.
Nemoj se odma staviti na stranu onih koji olako upiri prstom u druge.
I nemoj pričati da se kod nekih profesora teško polaže samo na osnovu tuđe priče. Ne zaboravi – ti stvaraš svoje iskustvo.
Ako ti se ponekad jave otpori, što je neminovno, i postane ti preteško da poveruješ kako se sa nečim zaista može izaći na kraj – radi više, ali još važnije, radi pametnije. Pripazi šta prilikom napornog rada govoriš sebi i kakva time izazivaš osećanja. S tim u vezi, pamtim reči svoje profesorke – “Deco, ja sam uvek na vašoj strani”
SVET VAN FAKSA
Sve ono što život van fakulteta nudi ume da bude veoma privlačno, posebno brucošima. Domski život, izlasci, razne prilike koji (nov) grad i društvo nude.
I sve je okej – i treba da osetiš mladost, samo se seti da sve što odabereš tvoja je odgovornost.
Izlasci umesto ranih predavanja? Moći ćeš par puta ali fizički ti ne mogu postati rutina. Gledaj da se na okupljanja odazivaš onda kada imaš slobodno jutro posle toga ili tokom vikenda. I trudi se da ležeš u dogledno vreme koliko god to u domskim uslovima bilo teže.
U slučaju da si u stanu i prinuđen si da većinu vremena provodiš sam – može ti biti veoma čudno, pa i iznemirujuće. Posebno ako si društvne prirode i dolaziš iz velike porodice.
Ali uvek, uvek postoji rešenje. Ako se, dok si sam, teže motivišeš na učenje, dogovori se sa nekim da učite zajedno ili da sami pređete određene delove do nekog datuma kada ćete se preslišavati što može biti dodatan podstrek.
Nekad će ti se učiniti prazno u tvom prostoru i tada se nemoj ustručavati da pozoveš nekoga na razgovor ili u šetnju. Nemoj ćutati ni o čemu što se odvija u dubini tvoga bića. Znaj da je bezbedno izraziti svoje potrebe.
Neke ljude tišina koja vlada u stanu posebno deprimira i time još više produbljuje prazninu u njima samima. Ako si jedan od njih neka ti muzika bude što češće puštena. Ja na primer volim da dok sređujem po sobi, spremam se ili radim bilo koje rutinske stvari puštam audio knjige, rampage pozitivnih afirmacija i ove godine sam preslušala originalne podcaste. Osim što možete podići sebi raspoloženje ujedno ćete čuti vrlo poučne stvari, a usput srediti stan ili pripremiti obrok. To je za mene jedini uspešan multitasking. Iz ovih primera može se videti kako je nekome studentski život pretežno usamljen, a drugima ispunjen sa pregršt novih poznanstava i danonoćnih žurki – ja sam iz različitih primera oko sebe zaključila da je ključna stvar u tom pogledu – ne porediti se sa ostalima. Počevši od toga ko je u stanu a ko u domu, ko je na kom fakultetu pa sve do pojedinačnih navika koje dolaze do izražaja kada živite sa više ljudi vaših godina. Ako do tada niste, posebno sada se potrudite da se ne merite svoju organizaciju sa tuđom, vaš dnevni ritam, niti vaša međusobna interesovanja i ciljeve.
Ne možete istom mernom jedinicom meriti količinu i daljinu. Isto je i kada su ljudi u pitanju. Svaki fakultet je priča za sebe zato postepeno počni da se odričeš poređenja zbog kojih se osećaš loše ili manje vrednom.
Nisu tu roditelji da te podsećaju da redovno jedeš, opomenu da ranije legneš, ispunjavaš obaveze, možda čak ni najbolji prijatelj da mu ispričaš sve što želiš. Ali zahvali se tehnologijama što ipak nisi potpuno izolovana od njih. I potrudi se da vreme do sledećeg susreta ispuniš uspesima i sitnim ali najvažnijim pobedama nad samim sobom!
Brzo ćeš se navići da se u najvećem broju slučajeva oslanjaš na sebe, a taj osećaj istovremene slobode i odgovornosti može biti mač sa dve oštrice. U danima kada sve teče glatko bićeš ponosna na sebe i svoja postignuća i volećeš to što si ti tj/ta koja odlučuje o svemu. Ali takođe će biti dana kada ćeš želeti bezbrižnost koju imaš u svom domu. Ne dozvoli da te usamljenost, trenuta osećanja i nedostajanje spreče u dostizanju dugoročnih ciljeva.
Još jedna važna stvar jeste da kreneš da radiš na sebi od samog starta.
Ako dolaziš iz male sredine, mogućnosti koje ti veliki grad nudi su neiscrpne. Iskoristi ih!
Idi na predavanja koja si do tada slušao samo na youtube-u , prijavi se na radionice, akademije ili nešto od onoga što je u skladu sa tvojim interesovanjima.
Teži ka tome da tokom studiranja kontinuirano obogaćuješ svoj CV.
I ne čekaj na druge! Ako si jedini u društvu koji je zainterosovan za neko učešće upusti se u to sam/a!
Volontiranje je takođe predivna stvar, zahvaljujući kome ćeš, između ostalog, dobiti kratki trailer šta nas to čeka nakon fakulteta. Uvek biraj sadržaj koji je u skladu sa tvojim snovima i teži ka takvim organizacijama. Negde će ti se dopasti pa ćeš želeti da ostaneš duže (AISEC, EESTEC, studentski savezi). Moj moto je da ne ostajem na duže staze tamo gde se moje vrednosti ne poklapaju sa ključnim vrednostima te organizacije. U tom pogledu, u redu su i kratkoročna iskustva. I nemoj to doživljavati kao neuspeh.
Ništa ne može da zameni iskustvo. - Paulo Koeljo
SVET U TEBI
Jako bitna navika jeste da vodiš računa o svom svetu i svemu onome što se dešava unutar tebe. Dolazak na fakultet nosi ogormne promene sa kojima se ne nosimo svi jednako. Pronađi način koji tebi najviše odgovara i ako ti je za to potrebno više vremena nego ostalima – ne krivi se za to. Svi smo u svojim vremenskim zonama zato je uzaludno pokušavati da ubrzamo ili usporimo proces svog razvitka – ako pritom kao merilo uzmemo razvoj koji su dostigli drugi.
Kada ti raspoloženje padne i naiđe privremena kriza možda ti može biti od pomoći da deinstaliraš društvene mreže. Često ćeš se u naletu loših emocija fokusirati na druge i njihovo savršeno plivanje u obavezama kakvo plasiraju na društvenim mrežama pa ćeš o sebi misliti kao o greški.
Zato se izoluj od drugih na neko vreme, makar digitalno, sve dok ponovo ne povratiš samopuzdanje i vedrinu svog duha.
Obećavam da će biti dana kada ti se neće ustajati i nećeš imati snage da se uhvatiš u koštac sa izazovima narednog dana. Verovatno misliš, bilo ih je već. O, verujem da jeste, iako ovi dani su malo drugačiji, ovog puta si ti sam taj koji treba da ustane ponovo bez podrške roditelja koje možda nećeš ni želeti da opterećuješ kroz šta prolaziš. Nastojaćeš da opravdaš poverenje roditelja i prilici da studiraš koju su ti pružili. Sve su ovo neki od mougćih scenarija u kojima se možeš naći, zato nauči da ih prepoznaš i koliko-toliko bezbolno savladaš.
Gledaj na svoje dane kao na avanturu, uživaj u onim lepim i manje lepim danima, ali se trudi da na kraju svakog legneš zahvalna za sve one prelepe stvari u svom životu. Jer, čim studiraš, mora da ih ima! Uspešno si prošao/la kroz osnovnu i srednju školu. To nisu male stvari! Nekada si se sigurno pitao kako ćeš isplivati iz izazov tog perioda, a evo te sada pred novim. To znači da si spreman, a na tome se možeš zahvaliti svi svojim prethodnim iskustvima. Ona svakog adekvatno pripreme za sve ono što dolazi…
Zato – sebe u ruke! Svoje talente, strasti, navike, svoja interesovanja i imaćeš pune ruke posla. Shvati od početka da sve samo od tebe zavisi i od onoga koliko i na koji način se posvetiš onome što želiš. Diploma nije nikakva garancija za bezbrižnu budućnost zato nemoj samo težiti tome da do nje stigneš već da se na putu do nje u tebi iskristalištu sve osobine i navike zahvaljujući kojima ćeš budućnost kakvu želiš sam sebi obezbediti. Tako ćeš smanjiti očekivnaja prema drugima i neće ti se poljuljati tlo pod nogama kada nakon završetka fakulteta shvatiš da ništa ne dolazi na dlanu.
Kažu danas tek posle fakulteta čeka život. Ja mislim da nas posle fakulteta čekaju pravi mi. Čeka nas najvažniji posao, da probudimo u nama sve one uspavane želje i da ih korak po korak prenosimo u stvarnost. Ukoliko nam fakultet nije doneo saznanje o onome šta želimo i nismo se pronašli u načinu na koji nauka objašnjava stvarnost – Dobrodošli u svet u kojem postoji sve više slobode da svako izrazi svoju suštinu na način na koji mu najviše odgovara. Želim ti da sa time kreneš mnogo pre diplome, ali da svojom upornošću zaslužiš i nju. Neka ti ona bude znak da jednako kao što si do nje došla, doći ćeš i do svih stvari koje zaista želiš.
Srećno!
S odsjajem, Katarina i Katarina Jeremić
コメント