Never stop learning, for when we stop learning we stop growing.
Sjajni pozdrav, dragi prijatelju da li si se nekada zapitao kako se uči? Kako možeš bolje da naučiš pojedine stvari i olakšaš sebi proces učenja time dobijajući na vremenu? Ceo život je škola i proces učenja nikako ne prestaje završavanjem osnovnog i formalnog obrazovanja, ukoliko naravno mi biramo tako. Mikelanđelo je izrekao sledeću rečenicu: I dalje učim – u svojoj 87 godini života. Kada ne učimo, više ne rastemo, a učenje je sastavni deo života jer nam sam život konstantno daje lekcije. Kako kaže jedan citat:
Mogućnost učenja je poklon, sposobnost da učimo je veština a volja za učenjem je izbor.
Nikada nam nije formalno obrazovanje ukazalo na to kako da učimo. Bilogija, hemija, srpski, likovno su predmeti koji vršljaju kroz nastavne planove ali ne i temelj koji je neophodan za usvajanje znanja iz istih. Istina je da ako želimo da učimo to moramo sami! Većina obrazovnih sistema kreirana je za potrebe 20 veka kada je cvetala industrijska proizvodnja i kada je bilo potrebno usvajati znanja shodno njoj i kada zakoračimo u škole mi se vraćamo unazad. A dobu kada postoji neverovatna tehnologija, drugačije profesije potreban je drugačiji uvid i sklapanje učenja sa potrebama 21 veka.
Sledeći tekst je za one koje žele da uče i pomognu sebi podirujući u suštine koje definišu kako se čci. Da li si ikada čuo/la za Jima Kwika? Ukoliko nisi, ovaj tekst će ti biti prilika za to!
KO JE JIM KWIK?
Poznat kao „dečko sa pokvarenim mozgom“ koji nije dozvolio da ga ograničenja definišu i uzeo moć u svoje ruke tako postajući naširoko poznat trener i ekspert za učenje. Kao mali doživeo je nesreću koja je uticala na to da „zaostaje“ za ostalom decom u školi kada je bilo učenje u pitanju. Ali on nije dozvolio da ga to zaustavi i odlučio je da sam otkrije kako to funkcioniše mozak, kako se uči i naposletku došao do saznanja da bez obzira na okolnosti možemo da izgradimo naše mozgove a samim tim i nas same. I to je postala njegova strast – da nas uči kako da učimo.
Danas, njegovi klijenti su studenti, sportisti i mnoge značajne ličnosti kojima pomaže da uče bolje! A svo to znanje dolazi od dečaka koji je odlučio da će sam naučiti da čita i to postigao čitajući stripove gde je shvatio da svako ima svoju supermoć! Njegova je brainpower!
ŠTA NAM JIM PORUČUJE?
Pre svega, on ističe podatak da je 1/3 naše memorije određena genima, dok su preostale 2/3 potpuno u našoj kontroli! U ovom podcastu mozeš naići na još mnogo informacija o tome kako funkcioniše mozak i vežbicu o tome kako lako zapamtiti stvari, povezajući ih sa slikama jer naš mozak ima tendenciju da više pamti stvari kroz slike! Da li znaš da su u tvome okruženju 95% reči su one reči koje zapravo prepoznaješ po pogledu na njih, a ne po zvuku – ne moraš da pročitaš reč STOP kada ugledaš taj znak jer već po znaku znaš na šta se odnosi! Toplo ti preporučujem da poslušaš podcast, kako bi uvideo/la još zanimljivih informacija.
10 STVARI NEOPHODNE ZA RAZVIJANJE MOZGA
Jim, takođe navodi i koje su to stvari koje najviše utiču na naš mozak. Navešću ti neke, a dole ostavljam video da pogledaš ukoliko te dalje zanima. Sve su to stvari koje intuitivno znaš da imaju uticaj.
Knowledge has a potential to be a power by applying it!
1. HRANA – naravno da ono što unosimo u naše telo ima i uticaja na naš mozak i samim tim na našu memoriju. Hrana koja je nabolja po mozak jeste: borovnice, brokoli, jaja, orasi, kokosovo ulje, tamnozeleno povrće, kurkuma... predstavljaju i daju neuronsku zaštitu našem mozgu.
2. KILLING ANTS (AUTOMATIC NEGATIVE THOUGHTS) – ovde je reč o mislima u tvojoj glavi, o tvom unutrašnjem razgovoru. Koliko si svestan/a njega kao i reči koje upućuješ sebi na svakodnevnom nivou? Da li govoriš sebi konstantno – „imam loše pamćenje“, „ne mogu ovo“- da li je to zdravo po tebe? Zapamti ovo: Ako se boriš sa svojim ograničenjima – zadržavaš ih! Neće otići dalje od tebe jer im upravo ti pružaš energiju samim fokusom na njih kroz borbu!
When you argue for your limits, they are yours!
3. KRETANJE – primaran zadatak našeg mozda jeste da kontoliše pokrete, zato ne postoji samo veza: mozak-telo već i telo-mozak, što znači da pokretanjem našeg tela dolazi do podsticanja neurogeneze i neuroplastičnosti koje kreiraju nove veze unutar mozga. Znaš li da je sedenje nova navika, baš kao što je recimo pušenje? Koliko se dnevno krećeš?
Kada se uključi u učenje ili novo iskustvo, mozak uspostavlja neuronske puteve. Neuronski putevi ili kola su veze uspostavljene za komunikaciju između neurona. Ovi putevi se formiraju u mozgu kroz učenje i vežbu; kao što se i planinska staza formira kada pastir i njegovo stado svakodnevno prolaze i koriste istu maršrutu. Neuroni komuniciraju međusobno u mestu susretanja na neuronskoj putanji, sinapsi. Svaki put kada se stekne novo znanje (kroz obnavljanje i vežbanje), sinaptička veza ili transmisija između povezanih neurona je ojačana. Bolja komunikacija između neurona podrazumeva da kroz novouspostavljenu stazu električni signali putuju efikasnije. Na primer, kada pokušavamo da prepoznamo novu vrstu pticu, nove veze se kreiraju između određenih neurona. Neuroni u vizuelnom korteksu zabeležiće boju njenog vrata, dok će ostali u auditivnom korteksu zabeležiti njenu pesmu i zvuk i ostali, naziv ptice. Da bismo poznavali pticu, potrebno je prisećati se nanovo njenog naziva i atributa, boje i pesme. Povratkom na neuronsku vezu i ponovnim utvrđivanjem neuronske transmisije između povezanih neurona povećavaće se, uz svaki novi pokušaj, efikasnost sinaptičke transmisije. Kognicija je omogućila da komunikacija između pomenutih neurona bude olakšana i sve brža i brža. (Izvor: Sajt CogniFit)
FAST METOD
Šta ako nešto želiš da naučiš brzo? Pokušaj kroz FAST metod. Evo kako on glasi:
F – (forget): zaboravi na sve ono što misliš da znaš o određenoj temi tako da mozeš da naučiš nešto novo o njoj. Veoma često ne možemo da naučimo nešto brzo jer mislimo da već znamo dovoljno. S početničkim umom postoji veća šansa da se pribeleže i novine. Takođe, zaboravi i na ono što se dešava oko tebe u tom trenutku, jer te to sprečava da budeš fokusiran na sadašnji trenutak, a ako si ometen nečime koristiš samo deo kapaciteta svog mozga! I naravno zaboravi na svoja OGRANIČENJA – jer učenje nema ograničenja – tvoja memorija nije fiksna i može se menjati!
A – (aktivno): u školi smo naučili da budemo pasivni, da sedimo i slušamo i upijamo informacije na taj način, ali naš mozak najbolje prima informacije kroz kreiranje! Učenje je aktivan proces: beleške, postavljanje pitanja..
S – (stanje): reč je o stanju tvoga tela i uma. Zapamti ovo:
INFORMACIJA + EMOCIJA = DUGOROČNA MEMORIJA!
Da li te neki miris odvodi na neki davni trenutak? Da li ti neko mesto izazove zaboravljenu misao? Zagto većinu stvari koje smo učili u školi nismo ni zapmtili jer nismo imali s čime da ih povezujemo, jer je česti osećaj bio dosada i to je prestavljalo trenutno stanje!
„ALL learning is state dependent!“ Ako želiš da učiš više, obraćaj pažnju na svoje stanje, a najbolja stvar jeste ta da samo ti imaš uticaj na njega!
T – (teach): najbolji način da naučiš gradivo jeste da ga učiš kao da ga prenosiš nekom drugom. Jer ako ga učiš kako bi ga prenosio onda ćeš obraćati mnogo više pažnje nego da je reč o drugom slučaju. Pamtićeš ga na drugačiji način, oblikujući ga tako da ga prenosiš. A najvažnije je: When you get to teach something, you learn it twice!
Kako postoji kriva pamćenja, tako postoji i kriva zaboravljanja koja kaže da kada nešto naučiš u roku od 48h, 80% toga biva zaboravljeno. Sokrat kaže: Nema učenja bez ponavljanja!
JUTARNJA I NOĆNA RUTINA – ZAŠTO DA TELEFON NE BUDE DEO NJE?
Znaš li da prosečna osoba otvori Instagram 150 puta dnevno? Zašto je važno da ne koristimo telefon ujutru, čim se probudimo i uveče, pre nego što zaspimo?
Kada se budimo mi se nalazimo u teta stanju (stanje pred spavanje i nakon buđenja kada smo najkreativniji) i u alfa stanju (stanje iznad teta, kada smo najsvesniji i budniji; alfa stanje je stanje učenja, relaksirane svesnosti, kada se naš kritički um nalazi sa strane i upijamo informacije mnogo efikasnije), a ova stanja su najvažnija stanja za proces učenja jer smo tada najsugestiviji. Šta se desi kada telefon stupi na scenu? On utiče na naš mozak kroz smanjenje produktivnosti i performanse. Uzimajući telefon odmah ujutru, učimo se da budemo ometeni. Takođe nas uči da budemo reaktivni, jer u tom umerenom stanju u kojem se nalazimo, kada kroz telefon saznajemo neke loše vesti ili vidimo nešto na Instagramu, negativne emocije i reagovanje mnogo lakše i brže bivaju izazvane. Isto tako, uveče pred spavanje, zračenje od telefona sprečava lučenje melatonina koji pomaže da se opustimo i spavamo bolje!
KAKO PROČITATI JEDNU KNJIGU NEDELJNO?
Prosečna osoba pročita 2 knjige godišnje, a prosečan CEO čita 4-6 knjiga mesečno.
LEADERS ARE READERS!
Kako ćeš pročitati jednu knjigu nedeljno? Pogledaj brojeve: Prosečan broj reči koje ima knjiga je 64.000, a prosečna osoba pročita do 200 reči u minuti! Kada bi to podelili dolazimo do brojke 320, a onda predstavlja trista dvadeset minuta neophodnih da se pročita jedna knjiga od 64.000. Koliko je to reči na dan? Podeli sa 7 i dobićeš 45 minuta dnevno! Što znači, ako čitaš knjigu 45 minuta dnevno, pročitaćeš je za nedelju dana, a ako čitaš jednu knjigu nedeljno, godišnje ćeš pročitati 52! Mnogo više od samo dve knjige zar ne? Knjiga je ulaznica u tuđe svetove, u one čije je neko gradio crpeći izvore mašte ili pak kretajući se kroz decenije istraživanja da bi postavio svo stečeno iskustvo na papir – na papir koji je tebi dostupan jednim klikom i koji možeš pročitati za 45 minuta! Magično, zar ne?
Nadam se da si naučio/la pojedine zanimljive delove infomacija i da će ti uveliko služiti kroz život i kroz proces učenja! Preporučujem ti da istražiš rad Jim-a Kwika i budeš i ti svestan svoje supermoći! :)
S odsjajem, Katarina
.
.
.