"There is no traffic jams along the extra mile."
Sjajni pozdrav, dragi studente! Ovoga puta nisam sama, već mesto prepuštam svojim koleginicama sa fakulteta koje su svojim brižnim savetima tu da ti pomognu i učine da tvoj indeks vrvi od 10-ki! Danas te pozdravljaju moje divne koleginice Nevena, Jelena i Kristina koje će podeliti njihova iskustva i priče sa tobom sve u cilju usmeravanja tebe ka korisnim savetima koji će te odvesti na put ka uspešnim ocenama tokom studiranja.
Koliko puta ti je prošla ova misao kroz glavu: „Da li mi je bitan prosek? Da li je vredno imati devetke i desetke?“ Na to pitanje ti ne mogu ja dati odgovor, jer ti sam/a znaš kako se orijentišeš, šta želiš od sebe, koju viziju imaš o sebi kao studenta... Ali ti mogu pomoći kroz ovaj tekst da, ukoliko smatraš da postizanje visokih ocena i vredno učenje za tebe ima značaj, imaš smernice i pomoć kada se zapitaš kako da budem odličan student i šta to odlični studenti rade da bi imali desetke u indeksu i naravno čak i slobodno leto!
Nije za svakoga prioritet nizati visoke ocene i to je sasvim u redu jer se prioriteti razlikuju. Za one koji ciljaju na visoko visoke ocene donose benefite poput stipendija, prednosti pri apliciranju na razmenu, prakse i sl.
Kao što sam napomenula, u pomoć priskaču moje koleginice, koje sam radi ovoga posta intervjuisala jer iskreno ne poznajem veće štrebere od njih, pune mudrosti, dobrote i veoma ustremljene ka ostvarenju njihovije vizije sebe kao studenta! S radošću dele njihova iskustva i savete da što lakše i efektivnije zagreješ stolicu i budeš odličan student!
Nadam se da će ti ovaj tekst itekako doneti mnogo uspeha i želim ti da uživaš čitanju!
Savetujem ti da uzmeš notes i pribeležiš one savete za koje smatraš da ti najviše odgovaraju i od kojih bi mogao/la da imaš najviše koristi!
1. Šta za tebe znači 10-ka?
Kristina: Za mene desetka označava uspeh, da se sve ono što sam učinila da bih je i dobila isplatilo i da vredi. Da znam da ću i sledeći put takvim postupanjem dobiti tu sigurnost da će i sledeća ocena biti 10. Da je to jedan korak bliže odličnom proseku, letnjem raspustu, stručnoj praksi, studentskoj stipendiji i na kraju osobe koje i želim biti – obrazovana i profesionalna.
Nevena: Ocena deset, za mene predstavlja merilu truda i rada koji sam uložila kako bi došla do nje. Na fakultetu možete često čuti kao i u srednjoj školi da: „Ocena ne predstavlja merilo znanja.“, međutim u mom primeru upravo i znači obrnuto. Moja merilo sreće kojem sam svakim datim brojem bliže do cilja, završetka fakulteta, boljom nadom u budućnost i uspostavljanju sigurnosti za bolju državu.
Jelena: Iskreno nikada nisam razmišljala na taj način, niti sam se zapitala da li mi je važna ocena. Ja se jednostavno osećam odlično kada znam da sam uspela da se dobro organizujem i da je moj trud urodio plodom. Ocena 10 ne pokazuje nužno znanje i 9-ka je odlična ocena. Volim taj osećaj kada se upisuje 10-ka u indeks jer znam koliko sam se posvetila, učila i vremena uložila.
2. Kako izgleda tvoj proces učenja?
Kristina: Kada dođem sa predvanja pročitam u knjizi gradivo koje smo tog dana radili i podvlačim najvažnije orjentišući se na ispitna pitanja. Zatim to iskucam na laptopu u wordu i imam spremne beleške iz kojih učim. Kada započinjem učenje naučim jedno po jedno pitanje i ponavljam više puta dok ne budem zadovoljna naučenim. Sledeći dan ponavljam ono što sam naučila kako bih se usavršila. To je što se tiče teorije, a zadatke naučim tako što svaki tip zadatka ponavljam što više puta mogu kako bih bila brža u rešavanju. Tokom učenja napravim uglavnom pauze od 10 minuta na svakih sat vremena i čitav proces učenja za jedan predmet traje oko 3-4 sata dnevno u početnim fazama, a kasnije kada naučim ponavljam oko sat vremena do sat ipo.
Nevena: Moj proces učenja započinje od samog redovnog posećivanja nastave, hvatanja beleški sa njih, pažljivog slušanja datih lekcija kao i uključivanja u primere gradiva u praksi koji imaju veliki doprinos boljem povezivanju definicija ili objašnjenju prelistanog gradiva koje sledi. Sledeći korak, ako ga mogu tako definisati, odnosti se na automacku dopunu predavanja koja se ogleda u tome da se posle predavanja pristupi materiji iz knjige uz to podvlačenju sa raznim markerima jer svaka boja,po meni, ima neko značenje (žuta – skreni pažnju, zelena- definicija, roza-najbitnije...). Posle prelistane i ispodvlačene lekcije sledi korak „učenja“ koji traje i utvrđuje se i proverava stalnim ponavljanjem (od tri do pet puta, kod mene a ponekad i 10 ). Veoma lakšu povoljnost ćete osetiti kada vas neki kolega ili koleginica pita ako mu/joj neki deo nije jasan da mu objasnite. Savladano gradivo možete kroz brzih par reči uprostiti kao da pričate detetu i tako vaše znanje preneti. Naravno nemojte biti bezobrazni pa tražiti da vam se svaka reč prepriča iz knjige ili skripte nego određena nejasnoća. I još jedna napomena, pred kolokvijum ili ispit se skoncentrišite, opustite i nemojte prelistavati jer verujem da ste već sve naučili do tada.
Jelena: Ako su predavanja korisna i ako prate gradivo koje se kasnije traži na kolokvijumu i ispitu ona mi predstavljaju 75% učenja. Redovno pratim i slušam, koliko traju toliko ne mislim ni na šta drugo. Maksimalno se posvetim njima i zapisujem sve što smatram da je važno a ne primetim u knjizi. Kada dođem kući predveče pročitam knjigu i podvučem što ću naučiti. Nekada pročitam još jednom samo to podvučeno, a nekada ne. To nije važno. Sledećih dana se potrudim da naučim isplanirano i kasnije samo ponavljam.
3. Kako se organizuješ? Da li planiraš? Obraćaš li pažnju na vreme?
Kristina: Uvek se dobro organizujem pre nego što započnem učenje. Planiram šta ću učiti i šta mi je prioritet na osnovu datuma kada se kolokvijumi održavaju. Uglavnom učim mesec dana pred neki kolokvijum jer su oni unapred zakazani i tada odredim za svaki predmet koliko ću sati njemu posvetiti i šta ću u tim satima raditi, npr. prvih nekoliko dana pravim samo beleške, zatim podelim gradivo na određen broj dana i stranica i tako da svaki dan učim određen broj strana i ostatak vremena je za ponavljanje.
Vreme jeste bitno ali ga nema uvek dovoljno, pa nastojim da učim što više kako bih imala više vremena za ponavljanje jer je u tome ključ znanja, brzine i snalažljivosti.
Nevena: Moj plan organizacije se prvo sprovodi u glavi, razmišljam šta mi je sve neophodno u tom danu, tj. koje su moje obaveze. Potom ih prenosim na male papiriće u boji, ispišem šta sve danas učim/ponavljam, da li je neophodno da idem u kupovinu ili kada je vreme za ručak. Ispišem i po koji motivacioni citat i zakačim ga na tablu pored plana za danas i pristupim stvarima sa spiska. Verujte mi na reč da je velika sreća kada na kraju dana vidite da je ceo spisak precrtan. Da li planiram? Da, kao što sam i navela, bez spiska iskreno ne krećem ni u kupovinu. Da li obraćam pažnju na vreme? Prvi i osnovni savet kada krećete sa učenjem jeste da zaboravite da sat postoji. Napravite pauze kada osetite potrebu, naravno da to nije neprestano, ja tako radim. Ukoliko posle sat vremena osetim da nisam više u stanju da sedim, ustanem i prošetam do kupatila, umijem se ili pojedem neku voćku pa nastavim. Držim se mog saveta, vreme nije presudan faktor koliko ste ga izgubili ukoliko ste ga kvalitetno iskoristili. Veliki sam panik kada mi previše vremena ode na stvari koje nisam planirala a bile su možda uzaludne kako ih ja vidim. Posveta stručnoj materiji je u danima fakulteta najznačajnija, koliko god da je velika kazaljka prešla ukrug.
Jelena: Ja iskreno planiram ali plan ne mora uvek biti u potpunosti ispunjen. U planeru organizujem svoje vreme. U njemu zapišem kada imam koji kolokvijum i koliko strana imam da naučim za njega. Na osnovu toga rasporedim svoje učenje na 20 - 30 str dnevno, maksimum dva predmeta. Važno je učiti na vreme, a domaći ukoliko ga imam uradim odmah ili što ranije mogu. Uvek mi ostane vremena i za slobodne aktivnosti.
4. Koja su 3 najvažnija koraka koje smatraš da svaki student može da poduzme da ga odvedu do zavidnih rezultata?
Kristina: 1. Postavi svoje prioritete i ciljeve – Kada započne akademska godina odredi šta je tvoj cilj i šta očekuješ na kraju godine. Zatim napravi korake koje će te do tog cilja odvesti i orijentiši se na osnovu njih. Kada dođe vreme da biraš između žurke ili knjige osvrni se na svoj cilj. Nek on bude konkretan, jasan i precizan: Želim da ostvarim prosek iznad devet do jula naredne godine. Kada imaš jasnu viziju ne možeš da dopustiš da te nešto deranžira, on je poput zvezde vodilje.
2. Nemoj odlagati – Kada imaš svoj cilj i nisi odlučio da odeš na žurku, nemoj samo da gledaš u tu knjigu, potrebno je nešto i uraditi. Stolica se sama neće ugrejati, osećaćeš se srećnije ako odeš u krevet i znaš da si tog dana bio produktivan. Knjiga u šake!
3. Ponavljaj – ovaj proces je jedan od vitalnih koji određuje koju ocenu ćeš imati na kraju, što više ponavljaš imaš više vremena za razmišljanje na kolokvijumu, kada budeš pisao koncept nećeš zastati svaki sekund da se setiš koja je sledeća reč u rečenici, kada završiš sa pisanjem imaš vremena za proveru i ispravljanje grešaka.
Nevena: 1) Redovno prisustvovanje nastave i pažljivo slušanje 2) Upornost i odlučnost pri redovnom učenju 3) Prava motivacija
Jelena:
Svaki student treba da postavi sebi cilj kako bi se motivisao.
Potrebno je učiti na vreme (lakše je svaki dan po malo, nego za dva - tri dana mnogo). I poslednje ali možda i najvažnije, ukoliko ga neki predmet ne zanima toliko kao ostali ili pak uopšte, bitno je da ubedi sebe da mu je to zanimljivo kako bi počeo da uči, u protivnom će odlagati.
5. Koliki značaj imaju pauze u učenju za tebe?
Kristina: Svakako da su pauze značajne u učenju. Uglavnom učim veći deo dana, pa mi je potrebno da odmorim glavu od silnog gradiva. Mislim da pauza od 10 min na svakih 45 min odgovara jer za to vreme mogu da naučim novo gradivo, ponovim napravim pauzu i nastavim dalje. Što se tiče većih pauza od npr dan-dva između učenja ili učenja i ponavljanja je nešto što ne bih preporučila jer dolazi do zaboravljanja naučenog pogotovo ako je to sve još sveže pa ispada kao da se sve uči ponovo.
Nevena: Navela sam kod vremena, da kada moje telo oseća da mu treba odmor pa čak i od sedenja napravi pauzu u vremenu. Moja pauza je takođe organizovana u njoj, ponavljam pojedem neku voćku, pogledam poruke ukoliko je nekome nešto potrebno da se slika (ako je duža pauza, obično su mi duže pauze uveče,to i pošaljem), pustim muziku za koncetraciju, odmorim se psihiči i nastavim.
Pauza mi je značajna u njima prikupljam energiju za nastavak, setim se svoga cilja i vratim se početnom planu.
Pauza može biti i za odlazak u menzu gde ću videti moje kolege i koleginice i popričati ko je stigao do koje strane, iako to ponekad može da bude i traumatično (šalim se).Pauze koristim kako bi se čula sa mojom porodicom ispričala im šta se desilo tog dana i pitala ih kako su oni. Prijale bi mi šale i njihov glas i poneka ispičana dogodovšitna. Svaka od tih pauza je dobra jer posle njih sledi ponovni nastavak.
Jelena: Moje pauze nisu predugačke. U toku učenja jednog predmeta napravim pauze od 5 do 10 minuta kada osetim da mi opada koncentracija. Kada trebam da pređem na sledeći predmet napravim pauzu od pola sata do sat vremena.
6. Navedi jedan savet studentima koji smatraš najkorisnijim!
Kristina: Pisanje i ponavljanje afirmacija. Ponavljajte sebi da sve to možete, da se trud isplati, da niste jedini i da su pre vas uspevali, da postajete bolja osoba... Kada se motivišete tada možete da nastavite,
Posmatrajte kako se drugačije ponašate kada znate zašto učite nego kada to nije slučaj. Ne kaže se džabe da je 80% uspeha način na koji mi posmatramo ono što nam se dešava.
Tako da ne verujem da je uspešan student onaj koji ima sve desetke već onaj koji zna kako da sebe motiviše, ima postavljen cilj i ka time stremi jer tada zna šta želi a želja je prvi korak ka upehu.
Nevena: Moj način obračanja vama do sada ostavilo je razne savete. Započinjući od kako učeti pa do šta je pauza. Moj savet svima vama, ovako zvaničan jeste da NIKADA ne odustajete čak i kada vam se to čini teškim. Broj deset je daleko a vi se nalazite na nuli i hrabrite sebe da stignete do broja 91 ili 100 što je i granica. Recite sebi da možete, da želite bolje i uspećete budite zadovoljni i ako prve ocene nisu desetke ali iz njih naučite gde ste još šta mogli da dodate kako bi naredne postale veće i veće sve do desetke!
Jelena: Treba da veruju u sebe i da kažu sebi da mogu da ispune ciljeve. Ništa nije nemoguće.
7. Šta bi poručila sebi i ujedno i drugima u "down" momentima - nedostatak motivacije, lenjost, loša ocena...
Kristina: Prođi kroz to. Ako ti je potrebno sat vremena da prošetaš, plačeš ili besniš dozvoli sebi tih sat vremena, a onda se potseti zbog čega si tu i šta je to što željiš, pokušaj da sagledaš koje su dobre strane toga što ti se desilo. Uspešni studenti nisu uvek srećni i dobro raspoloženi, ja sam više osoba koja je pod velikim stresom, ali koristim afirmacije i smatram da mi to pomaže da izguram jer bodrim samu sebe, a ja dok sami ne shvatite da možete niko vam ne može to dokazati. Kada uradite jednu stvar koju matrate upešnim onda znate da možete i sledeću i to i činite: ako sam danas naučila 5 stranica koje sam i nameravala onda to mogu i sutra da učinim, onda mogu i da izadjem na taj kolokvijum, ako sam već položila jedan ispit onda mogu i sledeći. Potrebna je samo jedna pozitivna stvar da bi se taj lanac pokrenuo.
Nevena: Moj „down“ momenat je bio na početku studija ali tada sam imala moje prijateljice koje su me ohrabrile da tu pripadam i da nastavim dalje. Svako ih ima, verujem da ih neće na taj način kod mene više biti. Poručila bih sebi da sam se borila do sada za ovo, da zaslužujem da sam ovde, ponovila bih „poslednji atom snage“ jer to za mene ima veliko značenje i podigla bih glavu nasmejala se, pozvala moju porodicu na telefon koji me uvek hrabre i kada nisu pored mene, setila se divnih momenata sa dragim ljudima koje sam provela do tada, onda bih rekla sebi odmori uz muziku opusti se i nastavi gde si stigla. Kao i sebi tako i svima vama preporučujem da nađete ljude koji će biti pored vas, makar i preko telefona koji će vas saslušati možda se i isplakati sa vama ali posle svega će vam biti lakše. Porodica je na prvom mestu u svemu a vi se potrudite da imate i prijatelje kao i ja, uvek su tu za mene.
Jelena: Svi imamo te momente, ali ako imate dovoljno dobar cilj ništa vas neće sprečiti da ga ispunite. Loša ocena ne treba da demotiviše, mene čak naprotiv još više motiviše. Tada krenem još više da učim. Sve se može ispraviti. Ima dovoljno rokova. I još nešto ne mora biti samo jedan cilj, može ih biti više, kao na primer: uči na vreme, ostaće ti celo leto za uživanje.
8. Preporuka za izvor/knjigu/video koji će studente pokrenuti i motivisati za učenje?
Kristina: Sami sebi ste izvor motivacije, odredite kako želite da izgledate, šta ćete raditi i posedovati kada budete radili posao koji želite, kako ćete se oblačiti, gde ćete odlaziti, skim ćete se družiti. Kada znate sve to onda je diploma korak ka tome, da biste dobili diplomu onda morate položiti sve ispite predviđene za akademsku godinu i tako do sitnica. Onda znate da ste postizanjem cilja za taj dan zapravo korak bliže toj osobi koju ste zamislili. Ono što mi je još pomoglo su motivacioni video snimci na youtubu-u, ne nekog određenog autora više sam se fokusirala na poruke koje šalju.
Nevena: Ljubitelj jesam čitanja, doduše trilera i ponekih ljubavnih romana ali u mojoj biblioteci nema motivacione literature tako da ću ja našoj Katarini dati da vam preporuči knjigu. Na youtube imate razne motivacione govorinike eto u mojoj listi praćenja naićićete na Boris Teodosijević koji mene hrabri raznim savetima za samopuzdanje. Nailazim i divne motivacione citate i preko interneta kao i preko instagrama na stranici @stranasrece to me uvek razveseli. Nisam stručnjak oko ovog pitanja tako da slobodno možete kroz kuckanje na internet naići na zgodne motivacione sadržaje.
Jelena: Svakoga nešto drugo motiviše, pa ne mogu sad izdvojiti jednu preporuku. Svako mora da je pronađe za sebe. Ima mnogo video klipova na Youtubu vezanih za motivaciju i tehnike učenja. Pogledaj, možda ti bude od koristi.
9. Da zatekneš na vratima fakulteta sebe - brucoša šta bi joj prvo poručila kako bi joj olakšala predstojeće iskustvo?
Kristina: Da na sve odreaguje mirno, da ne brine i ne stvara sebi slike i siutacije koje ne postoje, da ne zamišlja negativne ishode jer još nista nije gotovo, da ne sluša iskustva drugih i da sve preokrene u pozitivnom duhu.
Nevena: Nažalost ja kao sad ne znam šta bi rekla Neveni od prošle godine u ovo vreme osetim da bi neke stvari oko upoznavanja promenila iz korena. Zašto ne mogu sebe da zamislim, i da kažem u moje ime sebi, jer nisam svesna da sam sama izabrala tako velike promene, da sam ih prošla tačnije da je tih prvih tri meseca studiranja i svih briga ja preživela tako da neka da malo promenim pitanje ako mogu. Mogu da dam savet kako bi ja nekome olakšala da ga vidim kao brocoša na mom fakultetu.
Rekla bih da ovo novo iskustvo nije strašno, da je svakome teško na početku ali da svaki početak i prođe.
Da ukoliko se potrudi uspeće da se izbori sa svim situacijama brucoškog života i da stekne drugare koji će se pokazati kao izvrsni prijatelji u teškim situacijama. Rekla bih da uči makroekonomijiu od početka pa maker i u napred i da ispiše celu knjigu na kolokvijumu. Da je izabrao dobar smer i da će mu se još više svideti. Pokazala bih mu fakultet, odvela do velike menze i stala sa njim/njom u red. Kao i svaki dobar kolega, usadila bih mu ljubav da je i dalje širi svakom novom brucošu jer znam da je meni ovakva osoba nedostajala na početku.
Jelena: Rekla bih sebi da se ne nerviram oko sitnica. Sve se može naučiti iako deluje obimno, pogotovo nakon srednje škole. I naravno sve se stiže na vreme čak iako deluje da je jako malooo vremena!
10. Jednom rečju kako do 10?
Kristina: Akcijom! Preduzimanjem nečega možete i doći do nečega, ali sami birate načine. Pošrenim učenjem možete doći do desetke, možete i prepisivanjem ali sagledajete sve posledice. Ono što je sigurno jeste da nečinjenjem nećete dobiti ništa.
Nevena: “Veruj, uspećeš jer možeš, trudi se zaslužuješ što si ovde!”
Jelena: Cilj!
11. Moto/citat koji te vodi...
Kristina: Obrazovanje je najjače oružje kojim možemo da promenimo svet, a da bismo to i uspeli polazimo od sebe.
Nevena: Obično pišem sama sebi citate tako da navešću jedan moj: “Znam da je teško ali moramo dalje!”
Jelena: Filozof Xun Zi: „Učenje traje do smrti i samo tada staje… Učiti znači biti čovek, a odustati od učenja znači biti zver.“ Samo da napomenem da na svetu ima toliko pametnih ljudi koji nisu završili školu, jer život je škola.
Obrazovanje se ne stiče učenjem iz, knjiga nego iz života.
Knjige pomažu samo na drugačije gledanje sveta oko sebe, naravno na bolje. Zato se i kaže da učenje znači biti čovek, jer na taj način lakše prihvatamo promene oko nas i druge kulture.
Neminovno je da postoje određene stvari koje definišu odličnog studenta, a prijatelji s kojima bi mogao/la najviše vremena da provodiš da bi to bio/la jeste disciplina, vreme, upornost i rad! Ali isto tako ne zaboravi da ti sebi definišeš šta za tebe znači uspeh i biti uspešan student. To može značiti i da nemaš 10-ke i to je divno ako je to ono što te vodi!
Bilo da si brucoš, dugogodišni student uvek možeš doneti izbor da se pokreneš i kreneš u akciju!
Zahvaljujem se mojim divnim koleginicama na izdvojenom vremenu i toplim smernicama i njima baš kao i tebi želim mnogo uspeha u putovanju kroz naredne akademske godine!
Nema gužve tamo gde se predaje višak napora!
Do ponovnog susreta ti želim poneku blještavu 10-ku u indeksu!
S odsjajem, Katarina